Sve više žena tokom perimenopauze i menopauze okreće se suplementima i različitim preparatima koji obećavaju ublažavanje neprijatnih simptoma, posebno jer su društvene mreže prepune saveta o proizvodima za bolji san, hormonski balans, više energije i bolju koncentraciju. Ipak, stručnjaci upozoravaju da nisu svi proizvodi koji se reklamiraju zaista potkrepljeni naučnim dokazima.
Hormonske promene, pre svega pad estrogena, u ovom periodu mogu izazvati brojne tegobe poput valunga, noćnog znojenja, nesanice, anksioznosti, problema sa fokusom, bolova u zglobovima, kao i promena u mišićnoj masi i telesnoj težini. Iako hormonska terapija i dalje važi za jedan od najefikasnijih načina ublažavanja simptoma, mnoge žene traže alternativna rešenja, zbog čega raste interesovanje za suplemente i prirodne pristupe.
Pomoć magnezijuma
Magnezijum učestvuje u više od 300 metaboličkih procesa u organizmu, uključujući opuštanje mišića, prenos nervnih signala i regulaciju krvnog pritiska. Mnogi simptomi menopauze povezani su sa procesima u kojima magnezijum ima ulogu.
Na primer, brojne žene u menopauzi imaju probleme sa spavanjem. Kliničke studije na odraslima, uključujući starije žene, pokazuju da magnezijum može pomoći da se brže zaspi i da se smanji učestalost nesanice.
Takođe, meta-analize ukazuju da taj mineral može umereno smanjiti simptome anksioznosti, naročito kod osoba kod kojih se beleži njegov nedostatak. Ipak, važno je naglasiti da ta istraživanja nisu sprovedena isključivo na ženama u menopauzi.
Menopauza povećava i rizik od osteoporoze. Pad estrogena utiče na to da se kosti brže razgrađuju nego što se obnavljaju. Magnezijum može doprineti gustini kostiju tako što podstiče njihovo formiranje, pa može biti koristan kod žena sa niskim nivoom ovog minerala. S druge strane, nije dokazano da pomaže kod valunga, promene telesne težine ili kognitivnih tegoba.
Tip magnezijuma je takođe važan: citrat i glicinat se bolje apsorbuju, dok je oksid slabije iskoristiv, piše Science Alert. Visoke doze mogu izazvati dijareju i uticati na srce i nervni sistem, a osobe sa bolestima bubrega treba da izbegavaju suplementaciju bez lekarskog nadzora.
Koristi kreatina
Kreatin je dugo proučavan, ali uglavnom kod muškaraca. Novija istraživanja ukazuju da može imati značajne koristi i za žene u perimenopauzi i menopauzi.
Jedna studija koja je trajala 14 nedelja pokazala je da suplementacija kreatinom značajno povećava snagu donjeg dela tela i poboljšava kvalitet sna kod žena u perimenopauzi. Ovo je posebno važno jer se u tom periodu povećava rizik od sarkopenije, odnosno gubitka mišićne mase i funkcije.
Ipak, rezultati kod žena u postmenopauzi su neujednačeni. Jedan pregled istraživanja ukazuje da kreatin može doneti manje kratkoročne koristi, ali da dugoročna upotreba ne dovodi do značajnih poboljšanja u mišićnom ili koštanom zdravlju.
Pored toga, sve je više dokaza da kreatin može podržati funkciju mozga, uključujući pamćenje, koncentraciju i raspoloženje, posebno tokom hormonskih promena ili mentalnog zamora. Postoje i ograničeni podaci koji ukazuju da kombinacija kreatina i antidepresiva može ubrzati poboljšanje simptoma depresije kod žena.
Kreatin se generalno smatra bezbednim, ali osobe sa bolestima bubrega treba da se konsultuju sa lekarom pre upotrebe.
Oprez sa ostalim suplementima
Kolagen je popularan zbog potencijalnih efekata na kožu, zglobove i kosti. Jednogodišnje istraživanje kod žena u postmenopauzi pokazalo je mala, ali značajna poboljšanja gustine kostiju.
Takođe, postoje naznake da može ublažiti bol i ukočenost zglobova, posebno kod osoba sa osteoartritisom. Ipak, kvalitet i sastav kolagenskih suplemenata značajno variraju, što otežava tumačenje rezultata.
Na osnovu trenutnih dokaza, magnezijum i kreatin izdvajaju se kao suplementi sa najvećim potencijalom koristi tokom menopauze. Ipak, potrebno je više istraživanja da bi se njihovi efekti u potpunosti potvrdili.
Suplementi mogu biti skupi, a njihov kvalitet varira. Zato, uprkos njihovoj popularnosti, zdrav način života ostaje najpouzdaniji pristup: redovna fizička aktivnost (naročito vežbe snage), kvalitetan san, uravnotežena ishrana, ograničen unos alkohola i upravljanje stresom. Ove navike ne samo da ublažavaju simptome, već i doprinose dugoročnom zdravlju srca i kostiju, izvor Science Alert.
