Sve veći broj mladih oboljeva od 11 vrsta raka, pokazuju rezultati istraživanja, ali naučnici još nemaju jasan odgovor zbog čega.
Studija otkriva da sve veća gojaznost verovatno ima uticaj na porast dijagnoza raka u Engleskoj, iako to nije jedini razlog.
Pojava raka kod mladih je i dalje retka i većina može da smanji rizik od bolesti vođenjem zdravog života, kažu naučnici sa Instituta za istraživanje raka Imperijalnog koledža iz Londona.
Naučnici se godinama pitaju zbog čega se stopa oboljevanja od raka uvećava kod tinejdžera i ljudi u dvadesetim, tridesetim i četrdesetim godinama.
Godišnje oko 400.000 mladih do 20 godina oboli od raka širom sveta, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
U zemljama sa višim dohotkom izleči se njih oko 80 odsto, dok je kod siromašnijih zemalja taj udeo daleko niži – 30 odsto, dodaje se.
Od svih uzroka smrti, u Srbiji je u 2024. godini umrlo 98.230 osoba, a do 20.314 smrti došlo je zbog malignih tumora, prema poslednje objavljenim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Među preminulima od raka te godine bilo je 42 stanovnika Srbije uzrasta do 20 godina, kao i ukupno 256 njih starosti do 40 godina.
Od 2015. do 2024. godine stopa mortaliteta od raka porasla je za 2,4 odsto, dodaju.
U Srbiji su u 2024. zabeležena 41.472 slučaja obolelih od raka, od čega je 346 ljudi imalo do 20 godina, a 1.677 do 40 godina, pokazuju podaci „Batuta“.
Bredlijeva priča
Bredli Kumbs iz engleskog Portsmuta imao je samo 23 godine kada je preminuo od raka debelog creva.
Iako je bilo mnogo „zabrinjavajućih znakova“, on je otpisivao mogućnost da je oboleo pošto je smatrao da je premlad da bi imao rak, kaže njegova majka Kerolajn Muzdejl.
Bio je „vrlo vitak i zdrav mladić“, koji je voleo život i spremao se da potpiše poluprofesionalni ugovor sa fudbalskim klubom, dodaje.
Nije postojao vidljiv razlog zbog kojeg bi spadao u rizičnu grupu, ali posle prve godine fakulteta počeo je da gubi na težini i trpeo je bolove u abdomenu, opisuje njegova majka.
Usledile su česte dijareje i pojavila se krv u stolici.
Od pojave prvih simptoma do uspostavljanja dijagnoze prošlo je 18 meseci.
Išao je na kolonoskopiju, kojom se obavlja pregled creva kamerom, a tkivo zahvaćeno rakom je bilo toliko uvećano, da kamera nije mogla da prodre u creva.
Operacija i hemioterapija nisu mogli da zaustave napredovanje tumora i Bredli je umro uz njegovog vernog psa Bustera.
„Zaista sam osećala, kao što bi i svaki drugi roditelj, da je dosegao njegove fudbalske snove, da je pred njim fantastičan život.
„Oduzet mu je jer rak debelog creva nije otkriven na vreme“, kaže Kerolajn.
Šta kažu naučnici?
Retko se događa da se nedvosmisleno ustanovi zbog čega je neko dobio rak.
Ali, naučnici iz Engleske proučavali su tu bolest i životni stil stanovništva u pokušaju da pronađu model po kojem se bolest razvija.
Pored broja mladih koji oboljevaju od raka debelog creva, ista tendencija je prisutna kod raka tiroidne žlezde, krvi, jetre, bubrega, žučne kese, pankreasa, zida materice, usta, dojke i jajnika, utvrdili su.
Rak debelog creva i materice se najčešće javlja kod odraslih u mlađem dobu, dok je rak pankreasa i žučne kese znatno ređi.
Kancer debelog creva i jajnika raste samo među mladima, dok preostalih devet vrsta beleži porast u svim starosnim kategorijama.
Naučnici su istraživali i tipove ponašanja za koje je poznato da uvećavaju rizik od javljanja bolesti.
Situacija u Engleskoj se popravila ili je ostala ista po pitanju broja mladih koji puše, konzumiraju alkohol, učestalosti fizičke aktivnosti, količine crvenog i obrađenog mesa koje jedu i zastupljenosti vlakana u ishrani.
Sve ove navike utiču na pojavu raka, ali podaci ne nude objašnjenje zašto je bolest sve učestalija.
Samo je broj gojaznih, koji je u porastu od poslednje decenije 20. veka, u skladu sa uvećanim brojem dijagnoza raka.
Dodatne masne naslage menjaju nivo hormona poput insulina u telu, što utiče na rizik oboljevanja, veruju naučnici.
Ali, to ne bi bio potpun odgovor na pitanje o skoku broja obolelih.
Naučnici procenjuju da 20 od 100 novootkrivenih slučajeva može da ima veze sa gojaznošću, ali to ne objašnjava preostalih 80.
Ukazuju i da bi oko 40 odsto slučajeva bolesti moglo da se izbegne vođenjem zdravijeg načina života, poput uzdržavanja od pušenja, piše BBC.
