Difengidramin je aktivni sastojak u mnogim lekovima koji se izdaju bez recepta. Stručnjaci upozoravaju da njegovo preterano ili dugotrajno korišćenje nosi ozbiljne rizike.
Ako ste među trećinom odraslih koji se bore sa sezonskim alergijama, ili ste među onima koji pate od nesanice, prehlade ili povremenog kašlja, velika je verovatnoća da u svojoj kućnoj apoteci imate lek koji sadrži difengidramin. Ali ono što možda ne znate jeste da lekari godinama upozoravaju na opasnosti koje dolaze sa njegovom preteranom upotrebom.
Difengidramin je aktivni sastojak u velikom broju lekova koji se izdaju bez recepta. Prvobitno je odobren za lečenje simptoma alergije, ali je vremenom postao popularan i za lečenje mučnine tokom vožnje, anksioznosti, simptoma prehlade, nesanice, pa čak i Parkinsonove bolesti.
Iako lek ima dokazane koristi, sve više podataka ukazuje na potrebu opreza pri korišćenju – posebno jer postoje noviji i bezbedniji alternativni lekovi.
(Naučnici su znali da ovaj lek ne deluje kako treba – a vi ste ga koristili decenijama.)
Šta je difengidramin i kako deluje?
Difengidramin je razvio američki hemičar Džordž Rivšl sredinom 20. veka, a američka FDA ga je odobrila 1946. godine. Spada u lekove prve generacije antihistaminika.
Histamin je supstanca koju telo prirodno stvara kao reakciju na alergene i patogene. Premda je u određenim količinama koristan, višak histamina izaziva simptome poput suznih očiju, kijanja, svraba i kašlja. Antihistaminici sprečavaju te efekte tako što blokiraju receptore za histamin – neki uspešnije od drugih.
Antihistaminici druge generacije blokiraju histaminske receptore po telu, ali ne utiču značajno na mozak i nervni sistem. Prva generacija, uključujući difengidramin, deluje i na mozak, što ga čini efikasnim za uspavljivanje i ublažavanje kašlja, jer prelazi krvno-moždanu barijeru.
Ali upravo to može biti problem. Difengidramin blokira i neurotransmiter acetilholin, ključan za pamćenje, pažnju i pokrete. Zbog toga se ubraja u tzv. antiholinergike – lekove koji deluju na nervni sistem.
Kognitivna oštećenja
Ipak, ono što najviše zabrinjava naučnike su ozbiljniji rizici.
U kliničkom ispitivanju, učesnici koji su uzeli samo 50 mg difengidramina imali su slabije pamćenje i koncentraciju u poređenju s onima koji nisu uzimali lek.
Kod starijih osoba, situacija je još gora jer se lek duže zadržava u organizmu – čak i do 18 sati. To dovodi do dnevne pospanosti, slabije pažnje i koncentracije, objašnjava dr Sindher.
Zato je verovatnije da osobe koje koriste difengidramin dožive saobraćajne nesreće, padove i druge povrede povezane s ravnotežom, kaže dr Sasman.
Povećan rizik od demencije
Još ozbiljnije deluje njegovo dugoročno korišćenje. Studije su pokazale da lek može povećati rizik od demencije.
Jedno poznato istraživanje iz 2015. godine, objavljeno u JAMA Internal Medicine, pokazalo je da ljudi koji su svakodnevno uzimali difengidramin najmanje tri godine imaju 54% veći rizik od razvoja demencije u poređenju sa onima koji su ga uzimali manje od tri meseca. Slične nalaze imaju i studije iz Evrope i sa Univerziteta Britanske Kolumbije.
Tačan mehanizam još nije poznat, ali dr Ša kaže da dugotrajna upotreba antiholinergika može trajno promeniti strukturu mozga, hemijske puteve i prenos neurotransmitera.
Toksičnost i predoziranje
U poslednjih pet godina, FDA je dvaput upozorila javnost na moguće ozbiljne srčane probleme, komu, pa i smrt kao posledicu uzimanja velikih doza difengidramina – prvi put 2020. godine, a zatim 2022, kada su se na društvenim mrežama pojavili opasni izazovi.
Količina potrebna za predoziranje varira. Studije pokazuju da se blaži simptomi mogu javiti već sa 0,3 grama leka, dok su teži slučajevi, uključujući komu i smrt, zabeleženi kod doza od 1 gram ili više. Kod dece, starijih i bolesnih osoba, te vrednosti su znatno niže.
Zbog toga se sve više organizacija, uključujući Evropsku mrežu za alergije i astmu (GA²LEN), zalaže da se difengidramin više ne prodaje bez recepta.
Bezbednije alternative postoje
Iako je difengidramin i dalje odobren od strane FDA za određene slučajeve – na primer za akutne alergijske reakcije – njegovo rutinsko korišćenje više se ne preporučuje, naročito među starijima.
