Bosiljak je jedna od biljaka koje su se gotovo uvek mogle pronaći u kuhinji naših baka. Nije bio prisutan samo kao začin, već i kao važan deo domaćinstva koji se podrazumevao.
Pre svega, bosiljak se koristio u ishrani, bilo svež ili osušen, jer je jelima davao poseban miris i ukus, naročito supama, sosovima i salatama. Bake su ga često držale na prozorskoj dasci ili u saksiji blizu kuhinje kako bi uvek imale svež začin pri ruci.
Pored toga, bosiljak je bio simbol urednog i funkcionalnog domaćinstva. Lako se uzgaja, brzo raste i ne zahteva mnogo nege, pa je bio idealan za kuću u kojoj se sve radilo praktično i ekonomično.
Takođe, bosiljak je biljka koja se koristi prilikom osvećenja doma. Kada sveštenik dolazi u kuću da sveti vodicu, pored tamjana, kadionice, briketa, sveće i posude za vodu, sušeni bosiljak je neophodan.
U nekim domaćinstvima bosiljak se koristio i kao prirodan osveživač prostora, jer njegov jak i prijatan miris unosi osećaj čistoće i svežine u kuhinju i dom.
Takođe, jedan od razloga zašto se bosiljak držao na prozorskoj dasci jeste to što svojim mirisom odbija komarce. On ima jak miris zbog eteričnih ulja kao što su eugenol, linalool i citronelol, a ti mirisi su neprijatni komarcima, pa ih mogu zbuniti ili držati podalje.
