Pojedine fraze, čak i kada nisu izgovorene sa lošom namerom, mogu ostaviti utisak da osoba sebe smatra pametnijom, sposobnijom ili važnijom od drugih. Od nepotrebno komplikovanog izražavanja do odbijanja tuđih stavova, način komunikacije ponekad govori više nego što mislimo.
Evo sedam rečenica koje mogu ostaviti takav utisak.
1. „Bez uvrede, ali…“
Ova fraza obično dolazi neposredno pre komentara za koji osoba već pretpostavlja da bi mogao da povredi ili naljuti sagovornika. Iako bi trebalo da ublaži ono što sledi, često postiže upravo suprotan efekat. Sagovornik je već nakon tih reči spreman da očekuje kritiku ili omalovažavanje.
Empatična komunikacija podrazumeva da razmišljamo o tome kako će naše reči uticati na drugu osobu, a ne samo da kažemo ono što želimo.
2. „Preuzimam to na sebe“
Priznati grešku i prihvatiti odgovornost svakako može biti znak zrelosti. Problem nastaje kada ova rečenica ostane samo na rečima, bez pokušaja da se situacija popravi.
Mnogo bolje može zvučati kada uz priznanje greške ponudimo i konkretno rešenje. Umesto pukog „preuzimam to na sebe“, korisnije je reći: „Evo šta mogu da uradim da ispravim situaciju“ ili „Kako možemo da rešimo ovaj problem?“.
3. „Razumem te“
Na prvi pogled, ovo je sasvim bezazlena i čak empatična rečenica. Ipak, njen efekat zavisi od konteksta. Ako sagovornik tek pokušava da objasni kako se oseća, a mi odmah kažemo „razumem te“ bez pažljivog slušanja, možemo ostaviti utisak da želimo samo da završimo razgovor.
Ponekad je mnogo bolje pokazati da smo zaista slušali i postaviti dodatno pitanje nego automatski koristiti ovu frazu.
4. „Nije me briga“
Nimalo iznenađujuće, izraz „Nije me briga“ smatra se nadmenim, a često vređa inteligenciju sagovornika, budući da je reč o jednoj od najčešće pogrešno shvaćenih i nepravilno korišćenih fraza u svakodnevnom govoru.
Kada kažete „Nije me briga za to“, zapravo ne izražavate potpunu ravnodušnost prema nekome ili nečemu. Naprotiv, govorite da vam je stalo, samo ne onoliko koliko vam je stalo do nekih drugih stvari.
5. „To je nemoguće“
Nekada je zaista realno reći da nešto nije izvodljivo. Međutim, ako ovu frazu koristimo bez objašnjenja, može zvučati kao automatsko odbacivanje tuđe ideje.
Umesto da razgovor završimo sa „to je nemoguće“, otvoreniji pristup bio bi da pitamo šta bi bilo potrebno da se ideja sprovede ili koji su konkretni problemi. Takav način komunikacije ostavlja više prostora za razmenu mišljenja i pronalaženje rešenja.
6. „Da budem iskren…“
Ova fraza se toliko često koristi da mnogi ni ne razmišljaju o njenom značenju. Ipak, kada neko stalno govori „da budem iskren“ pre nego što iznese mišljenje, može se postaviti pitanje šta to znači za sve ono što je rekao ranije.
U mnogim situacijama nema potrebe za ovakvim uvodom. Jednostavno recite ono što zaista mislite.
7. „Nema razloga da o tome razgovaramo“
Kada ste inteligentna osoba koja uživa u radoznalosti i koju podstiče potraga za novim iskustvima, ova fraza će vam, naravno, zvučati kao uvredljiva prozivka. Prema istraživanju objavljenom u časopisu „Journal of Individual Differences“, postoji povezanost između inteligencije neke osobe i njene radoznalosti, piše „Your Tango“.
Međutim, kada ovakva fraza omalovažava težnju ka novim iskustvima i izazovima, nije iznenađujuće što je ljudi doživljavaju kao nadmenu.
