Žena koja je kao beba stara 5 nedelja ostavljena na železničkoj stanici upoznala je polubrata za čije postojanje nije znala više od 75 godina kasnije.
Železnički porter je u noći 12. decembra 1949. godine pronašao bebu Kristinu u vagonu voza na londonskoj stanici Vaterlu. Smatralo se da ima oko 5 nedelja, i izgledala je kao da je bila dobro zbrinuta, prenosi People.
„Ko god da me je ostavio, očigledno mu je bilo stalo“, rekla je za emisiju ,,Long Lost Family: Born Without Trace“. „Ostavljena sam u toplom vagonu, i bilo je neizbežno da ću biti pronađena.“
Policija je istraživala Kristinino poreklo, ali nije uspela da pronađe njene biološke roditelje, pa ju je usvojila porodica Rolingz.
Pitanja bez odgovora
Kao odrasla osoba, preselila se na Novi Zeland sa svojim mužem, Grejemom, i odgajili su dva sina. Objasnila je da ju je majčinstvo nateralo da dublje razmisli o sopstvenom početku života.
„Kada imate svoju decu, to vas tera da razmišljate o sebi, o tome zašto sam ostavljena?“, objasnila je u emisiji. „Zašto nisam data na usvajanje umesto što sam bila napuštena?“
U svojim ranim četrdesetim godinama, porodica se vratila kući u Ujedinjeno Kraljevstvo, gde je počela da traži svoju biološku porodicu. Nabavila je svoj izvod iz matične knjige rođenih, u kojem su joj i majka i otac upisani kao „Nepoznati“, i pretraživala stare novinske članke u potrazi za informacijama, ali je imala malo uspeha.
Saosećanje
Objasnila je da oseća saosećanje prema svojim biološkim roditeljima zbog njihove odluke pošto je i sama dala svoju bebu na usvajanje sa 19 godina, zbog čega je, kako kaže, kasnije zažalila.
Pre tri godine ponovo se sastala sa svojim prvorođenim sinom, Džonatanom, nakon što je on dodao svoj DNK u javnu bazu podataka, i njih dvoje sada imaju dobar odnos.
Polubrat
Njena potraga je na kraju dovela do neočekivanog otkrića. Kristin je imala polubrata sa majčine strane za čije postojanje nikada nije znala. Zvao se Bari, i samo je godinu dana stariji od nje.
On je rekao voditelju emisije Nikiju Kembelu da nikada nije znao da ima sestru, kao ni da je poznavao svoju biološku majku — odrastao je u hraniteljskoj porodici i prošao kroz teške trenutke kao dete, a tek kao tinejdžer saznao je da ga je biološka majka ostavila u bolnici.
„Osećao sam da ne pripadam tamo“, rekao je o svom odrastanju. „Ali nisam znao da mi oni nisu biološki roditelji… Ako bih bio nevaljao, zatvarali bi me u mračan ormar ispod stepenica na par sati. Samo bi me pustili da sedim tamo.“
Kasnije je dobio svoj izvod iz matične knjige rođenih, na kojem je pisalo ime njegove majke, Džojs Norma Brokvel, i rekao je da se uvek pitao da li ima još braće i sestara.
„O, bože moj“, rekao je ugledavši Kristininu fotografiju u emisiji. „Ona je prelepa. Ima širok osmeh.“
Prvi susret
Njih dvoje su se nekoliko dana kasnije prvi put videli uživo. To je bio prvi put da je bilo ko od njih dvoje upoznao članove biološke porodice koji im nisu sopstvena deca.
Pogledali su fotografije svoje majke koje su dobili od rođake i razgovarali o tome kako su rođeni u istoj bolnici.
Otac
Kristina je takođe saznala da je tim identifikovao njenog oca, škotskog pomorca po imenu Osvald, koji se preselio u SAD pedesetih godina dvadesetog veka.
„Sada znam na koga ličim“, rekla je o susretu sa Barijem i gledanju fotografija svojih roditelja. „Deca liče na mene, ali ja ličim na nekog drugog.“
