Razvela sam se pre dvadeset godina. Dugo nisam razmišljala o bivšem mužu, ali kako se približavao ovaj datum, shvatila sam da smo duže razvedeni nego što smo bili u braku. Vremenom smo izgubili kontakt i između nas više ne postoje nikakve pravne ni finansijske veze, osim što nas i dalje povezuju naše dvoje dece.
Tokom svih tih godina nisam mnogo razmišljala o njemu, već o ženi sa kojom me je prevario i zbog koje je napustio naš brak. Njihova veza odvijala se gotovo pred mojim očima, ali sam uporno odbijala da prihvatim ono što se dešava. Naš brak završio se zbog neverstva, a sav bes, tugu i razočaranje usmerila sam prema njoj. Bila sam ljuta i na njega, ali mi je u tom periodu bilo lakše da svu težinu svojih emocija pripišem njoj.
Posle razvoda, moj bivši muž nastavio je da živi sa njom. Nikada je nisam upoznala niti sam sa njom razgovarala. Deca je gotovo nikada nisu spominjala, ali sam u svojoj mašti stvorila sliku žene koja poseduje nešto posebno, nekoga ko je bio dovoljno moćan da ga odvoji od mene.
Godinama sam tu predstavu sve više učvršćivala. U mojim mislima bila je lepa, vitka, visoka, uspešna i samouverena žena kojoj sve polazi za rukom i kojoj se svi dive. Predstavljala je sve ono što sam verovala da ja nisam. Dok sam njoj pripisivala vrline i gotovo savršenstvo, sebe sam sve više posmatrala kroz mane, samokritiku i osećaj manje vrednosti, noseći u sebi bes, gorčinu i nezadovoljstvo.
Pre nekoliko godina bivši muž je pokrenuo sudski spor protiv mene zbog imovinskih pitanja. Dok sam sedela u sudskoj čekaonici, razmišljala sam o njemu, a najviše o njoj. Ponovo sam zamišljala ženu pored koje delujem beznačajno, zapušteno, neprivlačno i neuspešno. Tada su mi misli prekinuli njihovi koraci u hodniku. Bivši muž se pojavio zajedno sa njom. Bio je to prvi put da sam je videla. Preda mnom je stajala sasvim obična žena, sa kosom vezanom u rep i ležerno obučena. Bila je prijatnog izgleda, ali ni po čemu nije odavala utisak izuzetnosti i nedostižne nadmoći koju sam joj godinama pripisivala.
Njena odeća, frizura, držanje, pogled i osmeh bili su sasvim obični. Bila je žena koju verovatno ne bih zapamtila da sam je srela na ulici, baš kao što ne pamtim većinu prolaznika. Ipak, godinama sam u svojoj mašti od nje stvarala gotovo nedostižan ideal, uveravajući sebe da je ona sve ono što ja nikada neću biti.
Na sudu smo se brzo dogovorili i svako je krenuo svojim putem. Kada sam se vratila kući, dugo sam razmišljala o svemu. Pitala sam se kako sam mogla da dozvolim da mi sopstvene misli toliko godina urušavaju samopouzdanje. Kako sam uspela da jednu sasvim običnu osobu uzdignem do gotovo nestvarnih razmera? Zašto sam više od decenije živela opterećena slikom žene koju sam sama stvorila u svojoj glavi i doživljavala kao pobednicu u mom braku?
Tada sam shvatila da je to bila jedna od najvažnijih životnih lekcija. Postala sam svesna svojih kvaliteta i razumela da zaslužujem ljubav i poštovanje. Naučila sam da nema smisla porediti se sa drugima niti pretvarati život u neprekidno takmičenje. Mnogo je važnije prihvatiti sebe i živeti u skladu sa onim što zaista jesmo. Takav način razmišljanja doneo mi je više samopouzdanja, unutrašnji mir i novu ljubav. Kasnije sam ponovo stupila u brak i dobila još jedno dete. Danas imam partnera koji me voli, troje divne dece i život ispunjen srećom i zadovoljstvom.
Svojoj deci sam prenela jednostavnu, ali važnu životnu poruku. Jedino što uvek možete da kontrolišete jesu vaše sopstvene odluke, postupci i način na koji birate da živite.
