Izbor imena za dete za mnoge je roditelje jedan od prvih velikih izazova. Dok se neki parovi odlučuju za tradicionalna imena ili prate liste najpopularnijih, drugi inspiraciju traže u porodičnoj istoriji. No, šta se dogodi kada ta odluka, donesena iz najboljih namera, nakon nekog vremena postane izvor kajanja? Upravo se to dogodilo jednoj majci koja je dva meseca nakon porođaja shvatila da je možda pogrešila.
Dva meseca kajanja i porodična drama
Jedna majka i njen suprug našli su se pred slatkim mukama, birajući između dva imena za svoju ćerku. Jedno je bilo u čast suprugove pokojne majke, a drugo ime koje se jednostavno sviđalo majci. Na kraju su se odlučili za porodičnu tradiciju.
„Imam problem s kajanjem zbog imena. Dugo smo se premišljali i na kraju izabrali ime Elizabet po suprugovoj majci koja je preminula pre nekoliko godina“, započela je svoju priču na forumu Reddit. „No, otkad smo je doneli kući, stalno želim da je zovem Ema i taj osećaj ne prolazi. Upravo je napunila dva meseca.“
Da stvar bude složenija, majka oseća i grižu savesti jer je ime Elizabet želela i njena sestra za svoju buduću ćrtku. Iako su o tome razgovarale, i dalje se oseća loše što ga je „uzela“. Njen suprug, s druge strane, smatra da bi promena imena u ovoj fazi bila neprijatna. „Da li je prekasno da ga promenimo? Moj muž misli da je to sada više sramotno nego bilo šta drugo“, napisala je u očaju.
Saveti s interneta i moguća rešenja
Njena objava privukla je desetine komentara drugih roditelja koji su ponudili savete i podršku. Mnogi su se složili da nije kasno za promenu te da je sreća roditelja i deteta najvažnija.
„Zašto je ne biste nazvali Ema Elizabet? Mislim da nije prekasno!“ predložio je jedan korisnik. Drugi se nadovezao: „Nazovite je Ema Elizabet. Ako ima srednje ime koje želite zadržati, neka bude Ema Elizabet. Ja imam dva srednja imena, uvek je bilo fora i nikad problem s papirologijom.“
Neki su ponudili i kreativno rešenje koje ne zahteva zvanične promene: „Samo je zovite Ema kao nadimak za Elizabet. Elizabet ima milion nadimaka, od kojih su mnogi prilično neuobičajeni. Kći moje prijateljice zove se ‘Lila', skraćeno od Elizabet.“
Žaljenje zbog imena nije retkost
Priča ove majke, iako lična, zapravo oslikava dilemu s kojom se suočavaju mnogi roditelji. Istraživanja pokazuju da njeno iskustvo nije usamljeno. Prema jednoj britanskoj studiji, čak svaki peti roditelj požali zbog imena koje je dao detetu. Najčešći razlozi su osećaj da je ime postalo previše obično ili da jednostavno ne odgovara ličnosti deteta.
Psiholozi ističu da je izbor imena jedan od prvih i najvažnijih roditeljskih činova, jer ono može uticati na to kako drugi doživljavaju osobu, pa čak i na njen životni put. Davanje imena po članu porodice, kao u slučaju ove majke, može ojačati porodične veze, ali ponekad stvara pritisak koji zaseni lične želje roditelja.
