Logično, mislite da će tako grejati najjače i da ćete se brže ugrejati. Međutim, postoji nešto što mnogi ne znaju o brojevima na radijatoru, a zbog čega mogu nepotrebno da troše više energije.
Ako imate termostatski ventil sa brojevima od jedan do pet, ti brojevi ne označavaju brzinu zagrevanja, već približnu temperaturu koju želite da postignete u prostoriji.
Drugim rečima, petica nije dugme za turbo grejanje.
Šta zapravo znače brojevi od 1 do 5?
Kod mnogih termostatskih ventila skala izgleda približno ovako:
-
Broj 1 – oko 12 stepeni
-
Broj 2 – oko 16 stepeni
-
Broj 3 – oko 20 stepeni
-
Broj 4 – oko 24 stepena
-
Broj 5 – oko 28 stepeni
Ove vrednosti su okvirne i razlikuju se u zavisnosti od proizvođača i modela.
A sada dolazi najzanimljiviji deo.
Zašto petica neće brže zagrejati sobu?
Kada okrenete termostatski ventil na peticu, radijator ne dobija neku posebnu snagu. Ventil samo nastavlja da propušta toplu vodu dok se prostorija ne približi mnogo višoj zadatoj temperaturi.
Ako vam je u sobi 16 stepeni, a želite prijatnih 20, obično je dovoljno da ventil podesite na trojku.
Okretanjem na peticu nećete nužno brže stići do 20 stepeni, ali možete nastaviti da zagrevate prostoriju mnogo više nego što vam je potrebno.
A to znači i veću potrošnju energije u sistemima u kojima ona zavisi od količine isporučene toplote.
Još jedna stvar koju mnogi rade pogrešno
Ako su radijatori sakriveni iza debelih zavesa, nameštaja ili ukrasnih maski, termostatska glava može da registruje topliji vazduh nego što je u ostatku prostorije.
Zbog toga radijator može da smanji grejanje pre nego što se cela soba dovoljno zagreje.
Zato termostatsku glavu nemojte zaklanjati, a željenu temperaturu podesite prema tome koliko vam je prijatno.
Dakle, sledeći put kada uđete u hladan stan, nemojte automatski okretati radijator na peticu. Kod mnogih termostatskih ventila upravo je trojka podešavanje koje održava oko 20 stepeni, bez nepotrebnog pregrevanja prostorije.
