Deda Milutin je imao jednostavno pravilo za hladne dane: čim krene kijanje, grebanje u grlu i ona poznata jeza, na šporet je išla džezva. Malo šećera, rakije i vode – i kućom bi se za nekoliko minuta proširio miris koji mnoge i danas vraća u detinjstvo.
Reč je o šumadijskom čaju, starom narodnom napitku koji se generacijama sprema u mnogim krajevima Srbije.
Za njega su potrebna samo tri sastojka: 4 kašike šećera, 250 ml blaže rakije i oko 100 ml vode.
Šećer se najpre zagreva dok ne dobije boju karamela, zatim se pažljivo dodaju rakija i voda, pa se sve vrati na ringlu dok se šećer ne rastopi.
Deda Milutin bi rekao da se pije topao, pred spavanje, pa pravo pod ćebe.
Danas znamo da kuvana rakija nije lek protiv gripa niti prehlade. Može da bude deo starog zimskog rituala i da pruži osećaj topline, ali kod temperature, dehidratacije ili uz određene lekove alkohol nije dobar izbor.
Ako vas zaista „obori“ grip, mnogo su važniji odmor, dovoljno tečnosti i, kada je potrebno, savet lekara.
Ipak, miris karamelizovanog šećera i rakije za mnoge će zauvek ostati miris zime i one stare rečenice: „Popij ovo toplo, pa pravo u krevet.“
