Kako sve više ljudi prihvata kupovinu polovne robe i traži načine da iskoristite predmete za domaćinstvo skloni sa deponija, doniranje neželjenih stvari može delovati kao očigledan izbor.
Međutim, kada je reč o jastucima za krevet, prodavnice polovne robe ih obično ne primaju, uglavnom zbog higijenskih i zdravstvenih razloga.
Stručnjaci za kupovinu polovne robe su objasnili da li možete donirati jastuke za krevet i šta treba da znate pre nego što ih odnesete u lokalnu ustanovu.
Zašto polovne jastuke može biti teško donirati
Dok neke lokalne organizacije ponekad prihvataju jastuke za krevet, prodavnice polovne robe ih uglavnom odbijaju, a čak i one ustanove koje ih prihvataju čine to samo pod određenim okolnostima. To je zato što, za razliku od mnogih predmeta za domaćinstvo, jastuci dolaze u produženi kontakt sa licem i telom osobe, što higijenu čini posebnim razlogom za zabrinutost.
„Donirani jastuci treba da budu čisti i bez fleka, mirisa, buđi i životinjskih dlaka“, kaže Vilo Rajt, vlasnica kompanije „Urban Redeux“ za sajt Martha Stewart. Čamlijevo pravilo je jednostavno: ako biste se osećali neprijatno da date jastuk prijatelju, nemojte ga donirati u dobrotvorne svrhe.
Gde donirati jastuke za krevet
Prihvatilišta za životinje i organizacije koje se bave udomljavanjem možda mogu da iskoriste dobro očuvane jastuke. Kejt Pirs, osnivačica brenda „Kate Pearce Vintage“, kaže da ove grupe ponekad koriste jastuke kao posteljinu ili podlogu za životinje. Međutim, mnoge organizacije ograničavaju određena punjenja ili vrste jastuka.
„Jastuci od perja i paperja mogu zadržati vlagu, mirise i alergene i možda nisu pogodni za objekte za životinje jer punjenje može biti progutano“, napominje Čamli. „Memorijska pena se može teško prati i može zadržati mirise.“
Centri za rehabilitaciju divljih životinja povremeno mogu imati koristi od polovnih jastuka, ali mnogi održavaju vrlo specifične liste želja na osnovu vrsta o kojima brinu, kaže Čamli. Donatori često primećuju da ove organizacije preferiraju ravne materijale poput flisa, flanela, ravnih čaršava ili peškira umesto punjenih jastuka.
Prihvatilišta za hitne slučajeve obično prihvataju nove i nekorišćene jastuke koji su još u pakovanju kako bi se osiguralo da su čisti i bezbedni, kaže Čamli. Polovni jastuci mogu potencijalno sadržati zagađivače ili štetočine, a u ovim prihvatilištima često boravi mnogo ljudi u neposrednoj blizini.
Pozovite pre nego što ostavite polovne jastuke
Pre nego što ostavite jastuke, pitajte da li organizacija trenutno prihvata polovne jastuke, da li postoje ograničenja u vezi sa materijalima ili punjenjem, i da li je potrebno da se prvo operu. „Doniranje nečega što organizacija ne može da iskoristi zapravo samo prebacuje odgovornost za odlaganje na nekog drugog“, kaže Rajt. Nikada ne ostavljajte jastuke ispred centra za donacije a da niste potvrdili da su potrebni; čak i potencijalno koristan predmet može biti kontaminiran ili neupotrebljiv ako se ostavi napolju.
Šta učiniti kada jastuk ne može da se donira
Rajt kaže da je odgovorno odlaganje ponekad najbolji izbor. „Ja čvrsto verujem u ponovnu upotrebu, ali održavanje neupotrebljivog predmeta u opticaju ne čini ga održivim“, kaže ona. „Cilj je da se produži korisni vek stvari koje ga još uvek imaju.“
Ako je jastuk suviše istrošen, prljav ili na drugi način neprikladan za donaciju, proverite da li vaš lokalni program za reciklažu tekstila prihvata punjenu posteljinu. Politike se razlikuju, i mnogi kontejneri za sakupljanje tekstila neće primiti jastuke. „Prirodno, netretirano perje je ponekad kompostabilno, ali memorijska pena i lateks obično zahtevaju specijalizovanu obradu“, kaže Čamli.
Zaključak: obratite se lokalnom komunalnom preduzeću ili programu za reciklažu pre nego što bilo koji jastuk bacite u smeće ili u kantu za reciklažu.
