U našoj kući pečenje paprika nikada nije bio samo posao – to je mali porodični praznik. Okupimo se svi, svako ima svoj zadatak: neko peče, neko okreće paprike, neko ih ljušti…, a ja sam kao dete najviše volela da sedim pored tetke Rade i gledam kako ih ljušti. Delovalo je kao da joj kožica sama spada.
Tek kasnije sam shvatila da iza toga stoji jednostavan trik koji nikada ne omane.
Čim se paprika ispeče, dok je još vrela, stavlja se u plastičnu kesu koja se dobro zaveže. Sve kese se poređaju u veliku vanglu ili šerpu i ostave da odstoje najmanje pola sata, a još bolje sat ili dva.
Za to vreme para omekša kožicu i odvoji je od mesa paprike. Kada otvorite kesu, dovoljno je da prstima povučete potamneli sloj i on se često skida u jednom potezu, bez mukotrpnog struganja.
Ovaj stari trik mnogo znači kada spremate veću količinu zimnice. Posao ide brže, paprike ostaju lepe i cele, a vi sačuvate i vreme i živce.
Zato se svake godine setim tetke Rade. Dok drugi muku muče sa ljuštenjem, meni je dovoljno da ispoštujem njenu staru caku i paprike su za čas spremne za ajvar, salatu ili zamrzivač.
