Leto je u punom zamahu, a vaša bašta možda buja. Međutim, ako to nije slučaj i mučite se da shvatite zašto, krivac bi mogle biti vaše saksije. Možda ne razmišljate mnogo o posudama koje koristite u bašti — ili čak u zatvorenom prostoru — ali ispostavlja se da one mogu sprečiti vaše biljke da dostignu svoj puni potencijal, posebno tokom leta ili u toplim klimatima.
Ovo su najgore saksije za toplo vreme, prema mišljenju stručnih baštovana, uz njihove predloge šta je najbolje koristiti umesto njih.
Leto je u punom zamahu, a vaša bašta možda buja. Međutim, ako to nije slučaj i mučite se da shvatite zašto, krivac bi mogle biti vaše saksije. Možda ne razmišljate mnogo o posudama koje koristite u bašti — ili čak u zatvorenom prostoru — ali ispostavlja se da one mogu sprečiti vaše biljke da dostignu svoj puni potencijal, posebno tokom leta ili u toplim klimatima.
Ovo su najgore saksije za toplo vreme, prema mišljenju stručnih baštovana, uz njihove predloge šta je najbolje koristiti umesto njih.
Plastične saksije
Plastične saksije mogu biti privlačne iz više razloga. Dostupne su svuda, od rasadnika do velikih trgovinskih lanaca, pa čak i u vašem lokalnom supermerketu. Kada je reč o ceni, plastika je uglavnom najjeftinija opcija. Takođe je izdržljiva i znatno lakša za transport, posebno ako nemate nikoga da vam pomogne da ih prenosite iz automobila. Međutim, ovde se prednosti plastičnih saksija završavaju.
Prema rečima hortikulturaliste Blis Bendal, iako kratkoročno možete uštedeti nešto novca, plastične saksije mogu stvoriti nekoliko dugoročnih problema za vaše biljke. Pošto materijal nije porozan, ne dozvoljava vazduhu da dopre do korena biljke, što je od ključnog značaja za njen rast. Plastične saksije takođe mogu izazvati zabrinutost kada je reč o gajenju jestivih biljaka.
Bendalova napominje da u nekim slučajevima hemikalije iz određene plastike mogu preći u zemljište ili biljke kada su izložene dugotrajnoj toploti. Na kraju, materijal se s vremenom razgrađuje, posebno kada je napolju vruće. Dakle, iako u startu možete uštedeti koji dinar, na kraju ćete morati da zamenite saksije.
Bendalova preporučuje da se umesto toga opredelite za terakota saksije. „Saksije od terakote su klasične posude za baštovane“, kaže ona. „Napravljene su od organske materije koja deluje sjajno kako estetski, tako i prirodno u kombinaciji sa biljkama.“
Međutim, ona ima jedno upozorenje, posebno kada je u pitanju baštovanstvo u toplijim mesecima. „Pošto su saksije od terakote napravljene od gline, veoma su porozne i same po sebi izuzetno ‘žedne'“, objašnjava ona. „Da biste bili sigurni da neće upiti svu vodu pre vaše biljke, obavezno potopite terakota saksiju u vodu na najmanje 24 sata pre nego što u nju posadite novu biljku.“
Saksije bez rupa za drenažu
Sledeći put kada budete u rasadniku, obavezno okrenite saksiju pre nego što je stavite u kolica. Ako nema rupu za drenažu, Ejpril Gast, stručnjak za biljke i menadžer naloga u rasadniku ,,Bell Nursery“, sugeriše da je vratite na policu. Saksija mora da se cedi, a bez rupe za drenažu rizikujete truljenje korena, pa se uvek pobrinite da izaberete saksije koje imaju drenažne otvore.
„Kada se voda zarobi unutra, stvara se vlažna, močvarna sredina koja ponekad privlači otpadke, grinje i alge“, dodaje Bendalova. „Ne želite mali močvarni ekosistem u bilo kojoj vrsti saksije u svom domu ili bašti.“
Premale saksije
Ta sićušna saksija možda deluje slatko, ali kada je reč o posudama za sadnju, veće je skoro uvek bolje.
„Što je posuda veća, to je veća površina koja može da upije i zadrži vlagu od redovnog zalivanja“, kaže Gastova. „Veća posuda takođe omogućava korenu vaših biljaka da se slobodno širi i da ne postane sputan.“
Kao opšte pravilo, izaberite saksiju koja je najmanje 2 do 5 centimetara šira od trenutne posude vaše biljke za manje biljke, ili 5 do 10 centimetara šira za veće biljke. To daje korenu prostor za rast bez okruživanja sa više zemlje nego što može udobno da iskoristi.
