Kada su napolju visoke temperature, mnogi po navici pojačavaju frižider na najjače, misleći da će tako bolje zaštititi hranu od vrućine. Međutim, to je česta greška. Frižider ne treba da bude podešen na najnižu moguću temperaturu, jer princip što hladnije to bolje ne važi u ovom slučaju. Tokom leta se uglavnom menja samo učestalost otvaranja vrata, a ne idealna temperatura rada uređaja.
Za bezbedno čuvanje hrane frižider bi trebalo da održava temperaturu između 1 i 4 stepena Celzijusa, dok se kao optimalna vrednost preporučuje oko 3 stepena. Na toj temperaturi mlečni proizvodi, meso i pripremljena hrana ostaju sigurni za upotrebu, dok se usporava razvoj bakterija koje mogu izazvati trovanje hranom. Kada temperatura pređe 4 stepena, kvarenje namirnica se znatno ubrzava.
Previše niska temperatura takođe može napraviti problem. Ako frižider radi ispod 1 stepena, namirnice poput voća, povrća i jogurta mogu početi da se zamrzavaju, naročito uz zadnji zid uređaja. Posledica su promenjena tekstura, gubitak ukusa i lošiji kvalitet hrane. Zbog toga podešavanje frižidera na maksimum tokom leta nije najbolje rešenje.
Iako se kuhinja tokom letnjih meseci zagreva, ispravan frižider uglavnom nema potrebu za dodatnim hlađenjem. Temperatura od oko 3 stepena jednako dobro čuva hranu tokom cele godine, bez obzira na to da li je napolju januar ili avgust. Nema potrebe da menjate podešavanja svaki put kada poraste temperatura u prostoriji.
Ipak, postoje situacije kada treba proveriti rad uređaja. Ako se mleko kvari brže nego ranije, piće nije dovoljno hladno ni nakon nekoliko sati ili se u unutrašnjosti oseća slabije hlađenje, moguće je da frižider ne postiže odgovarajuću temperaturu. U tom slučaju možete podesiti hlađenje za jedan stepen niže i nakon 24 sata ponovo proveriti stanje.
Najjednostavniji način da proverite rad frižidera košta koliko i običan kuhinjski termometar. Postavite ga prvo na gornju policu, a zatim sledećeg dana na donju. Ukoliko je razlika u temperaturi veća od dva stepena, moguće je da hladan vazduh ne cirkuliše pravilno. To često znači da su police previše napunjene i da vazduh nema dovoljno prostora za prolazak.
Tokom velikih vrućina postoji nekoliko načina da frižider radi efikasnije. Dugo držanje otvorenih vrata dok razmišljate šta ćete uzeti omogućava toplom vazduhu da uđe unutra. Tada kompresor mora duže da radi kako bi ponovo postigao odgovarajuću temperaturu, što povećava potrošnju električne energije. Najbolje je da unapred odlučite šta vam je potrebno pre nego što otvorite vrata.
Vruća hrana ne bi trebalo odmah da se stavlja u frižider. Sačekajte da se jelo ohladi do sobne temperature, jer vrela šerpa može podići temperaturu unutar uređaja i naterati ga da satima dodatno hladi. Frižider koji je umereno popunjen bolje zadržava hladnoću nego potpuno prazan, pa u slučaju da nema mnogo namirnica možete dodati nekoliko flaša vode koje će pomoći u održavanju stabilne temperature.
Čest uzrok slabijeg hlađenja nisu podešavanja temperature, već dotrajale ili prljave gumice na vratima. Jednostavan test možete uraditi tako što ćete staviti papir između vrata i rama, a zatim ih zatvoriti. Ako papir lako ispadne, zaptivanje nije dovoljno dobro i hladan vazduh izlazi napolje. Redovno čišćenje prašine sa zadnje strane frižidera, na svakih nekoliko meseci, takođe može pomoći da uređaj radi pravilnije.
