Blag, ali prepoznatljiv ukus sataraša mnoge vraća u detinjstvo i podseća na leto, vreme kada su bašte pune zrelog povrća. Iako se najčešće povezuje sa Vojvodinom kao bećar paprikaš, slične verzije ovog jela mogu se pronaći i u drugim zemljama regiona. Mađari imaju lečo, dok Turci pripremaju menemen, ali je suština svuda ista, nekoliko jednostavnih sastojaka koji se polako krčkaju dok ne stvore bogatu harmoniju ukusa.
Popularnost sataraša leži upravo u njegovoj svestranosti. Može da bude lagan samostalni obrok, prilog uz meso, doručak uz dodatak jaja ili osnova za brojna druga jela. Nekada je bio nezaobilazan na letnjim trpezama jer je predstavljao najbolji način da se iskoriste sveže ubrani paradajz i paprika.
Tajna dobrog sataraša ne krije se u skupim sastojcima niti u komplikovanoj pripremi. Najvažniji su kvalitetno povrće i strpljenje. Za pripremu se najčešće koristi žuti ili beli luk koji se polako dinsta dok ne postane staklast i blago zlatan. Paprike, posebno crvene i žute, daju jelu slatkoću i punoću ukusa, dok zreli paradajz stvara prirodan sos zbog kojeg dodatna voda uglavnom nije potrebna.
Kada je reč o masnoći, tradicionalni recepti najčešće podrazumevaju upotrebu svinjske masti, koja jelu daje puniji i bogatiji ukus. Ipak, mnogi danas koriste ulje, dok ljubitelji mediteranske kuhinje često biraju maslinovo ulje koje satarašu daje nešto lakšu aromu.
Ipak, postoji još jedan trik koji mnogi ugostitelji koriste kako bi sataraš bio još ukusniji. Pred sam kraj kuvanja dodaje se mala kockica putera. Dovoljno je svega nekoliko minuta da se otopi i sjedini sa sokovima od povrća, dajući jelu puniju teksturu i zaokruženiji ukus. Puter ne menja osnovni karakter sataraša, ali mu daje onu blagu kremastost zbog koje deluje kao da je pripremljen u vrhunskom restoranu.
Najveća tajna ovog jela je takozvana metoda sporog kuvanja. Povrće se krčka na niskoj temperaturi kako bi postepeno pustilo svoje sokove, prirodne šećere i arome. Upravo zato sataraš ima tako bogat ukus i ne zahteva mnogo začina niti dodataka. Što se duže i sporije kuva, to postaje ukusniji.
Možda je upravo zbog te jednostavnosti sataraš opstao decenijama i ostao jedno od omiljenih letnjih jela. U vremenu brzih obroka i gotove hrane, on podseća da su ponekad najlepši ukusi oni koji nastaju od nekoliko svežih sastojaka, malo strpljenja i mnogo ljubavi.
