Da se veš osuši na terasi za samo dva sata nije rezervisano isključivo za sunčane dane, već je rezultat proverene tehnike koja funkcioniše i kada je vreme oblačno. Problem nije u vlažnosti vazduha, već u načinu na koji kačite veš. Tri jednostavna koraka prave veliku razliku, a jedan od njih retko ko koristi. Upravo taj korak može prepoloviti vreme sušenja, bez obzira na spoljašnju temperaturu.
Brzo sušenje veša zavisi od pravilnog rasporeda. Prolećni vazduh često sadrži više vlage, posebno ujutru i uveče. Ako veš okačite na pogrešan način, pamuk će upijati vlagu iz okoline umesto da je otpušta. Zbog toga se često dešava da peškiri ostanu vlažni čak i nakon celog dana provedenog napolju.
Prvi važan korak menja pristup. Komade treba kačiti po dužini tkanine, jer tada vazduh lakše prolazi kroz vlakna i brže izvlači vlagu. Kada se, na primer, čaršav presavije po širini, unutrašnji slojevi ostaju mokri znatno duže.
Drugi korak odnosi se na razmak između komada. Kada su majice zbijene jedna uz drugu, vlaga ostaje zarobljena između njih, što može dovesti do neprijatnog mirisa, čak i ako je korišćen omekšivač.
Pravilo je jednostavno: između svakog komada treba ostaviti dovoljno prostora da vazduh može slobodno da cirkuliše.
Razmak između komada veša treba da bude pažljivo prilagođen. Između lakših stvari poput majica i donjeg veša ostavite najmanje deset centimetara prostora. Kod težih komada kao što su peškiri, farmerke i jorganske navlake razmak treba da bude duplo veći. Takve stvari je najbolje kačiti na krajeve žice, gde vazduh najlakše struji. Rukave nemojte prebacivati preko susednih majica jer to usporava sušenje.
Ovakav način raspoređivanja omogućava da se veš osuši na terasi čak i kada vlažnost vazduha dostigne sedamdeset procenata. U tom slučaju ključnu ulogu ima strujanje vazduha, a ne sunčeva toplota.
