Pevač Nikola Rokvić otvorio je dušu o teškim periodima u životu, porodici i veri, te je tom prilikom da ga je ona uvek vodila.
Kako je naglasio, zbog jake vere nikada nije gubio nadu.
– Pa kako ne. Apsolutno mi je vera najveći, oslonac, jer čovek bez vere, jednostavno jako je teško da shvati neke stvari i da živi uopšte. Tako da, jeste, bilo je teških trenutaka, ali kroz veru i kroz tu spoznaju, ti shvatiš da je to tako moralo da bude i da možda neke stvari koje bih nekako prihvatio kao jako teške, ti u veri i u toj ljubavi i u tim teškim trenucima dobiješ uvid da i to možda baš i nije tako dramatično i da nije tako loše, već da uvek ima ta vera i nada koja daje jednu ljubav, mir i uopšte nadu za budućnost. – priča Nikola.
On se dotakao i oca Marinka i njegove borbe sa opakom bolešću. Na pitanje koliko se osećao nemoćno kada nije mogao da mu pomogne, odgovorio je:
Nikola se dotakao i supruge Bojane i istakao da je žena stub porodice.
– Jeste, žena je stub porodice i nekako, naravno, ipak majka je majka i prvenstveno zato što je i kad dođe dete na svet, u tim nekim prvim, prvom periodu je majka najbitnija, ali to ne znači da i otac ne treba da bude konstantno prisutan u životu dece. Ovaj, tako da sam ja veoma zahvalan Bogu što imam Bojanu koja je nekako iz svojih nekih snova i svog života i želje za i Holivudom i tim, pre toga i naravno manekenstvom i svim tim stvarima, uspela sebe da izmesti i vrati u jednu primarnu ulogu, a to je majčinstvo i roditeljstvo – priča on i ističe da nema recept za srećan brak:
– Nema recepta, jednostavno, ili jesi ili nisi. E sad, naravno, ima ta prvo, ajde, zaljubljenost, pa onda prođe ta zaljubljenost, pa onda ljudi, e, onda odmah naiđu na prvoj prepreci i onda se ljudi razilaze. Mislim, mnogo tu treba da se i istrpi i da se ima, ovaj, kompromisa i za ljubav se treba boriti. Do ljubavi se dolazi. Ljubav nije jedna stvar koja je, u stvari, ljudi misle zaljubljenost, pa sad više nema ljubavi. Ne, ljubav, kad se dođe do ljubavi, onda ljubav nikad ne prestaje. Tako da, ja sam nekako spoznao možda da u mnogim stvarima treba živeti za tu drugu osobu, ne za sebe, nego već nekako živeti da usrećiš tog nekog drugog, naravno, sad ne u nekom negativnom smislu, ali ako su dvoje ljudi našli, ako su nekih normalnih razmišljanja, mislim da je poenta da žive jedno za drugo. I kad je onda ta simbioza se napravi, onda se ide napred. I veliki problem je mnogo parova, ja znam muško-ženskih odnosa, ljudi se bore jedno protiv drugog. Žive zajedno, bore se konstantno.
„Upoznao sam brata kada sam imao 13 godina“
Rokvić je progovorio i o polubratu Dariu.
– Dario je naša velika ljubav i naš brat koga volimo beskrajno. On je tako jedan divan i dobar čovek i onako izgleda onako krupan. Kada smo bili skorije u Kanadi, pa moji muzičari, kad su ga videli- uplašiš se koliki je onako deluje krupno, a onda kad ga upoznaš i s prvom reči, on je toliko blag i dobar čovek i stvarno smo radosni i zahvalni što imamo takvog brata i što je naša krv i što smo, eto, uz pomoć roditelja uspeli da sve te neke klišee koje bi nas možda vodili u nekom drugom smeru odstranili i mnogo se volimo. Bili smo tamo i upoznali smo i Darijevu majku i ona je jako divna žena koja je, eto, uspela da svojim snagama tako lepo vaspita sina. Meni kažu on ti je polubrat, ne, mi smo braća – ispričao je pevač i otkrio da je njegova majka Slavica bila glavni razlog što su sa bratom na okupu:
– Da, da, pa jeste, tu sam zahvalan mojoj majci koja je stvarno odigrala veliku ulogu i koja je prihvatila sve to i jednostavno dete je dete, ne možeš ti sad tu, to su opet, ako stavljamo neke stvari pod tepih ili ako neke stvari ne složimo prioritete u životu. Prioritet je to dete koje jeste tvoje dete i šta sad, ovaj, i onda kroz razgovore i s nama, pošto, eto, mi smo saznali, ne znam koliko sam godina imao, možda 12, 13 godina za Darija, on je znao ceo život za nas. I prvi pu kad smo se upoznali, kad je on došao, tad je krenulo naše prvenstveno kao drugarstvo, a onda smo se toliko zavoleli da je to sada neraskidiva ljubav.
(Alo/Blic)
