Folker Dejan Ćirković Ćira otkrio je nepoznate detalje o životu pokojnog Saše Popovića, te se osvrnuo i na njegovu udovicu Suzanu Jovanović.
– Kada dođem u Beograd, dođem namenski zbog posla, televizije i snimanja emisija. Od 1993. godine moja baza bila je kod sad pokojnog Saše Popovića. Bio sam neko vreme i kod Žike Jakšića dok je bio podstanar, a sada odem kod njega u kuću, ali kod Popovića mi je uvek bila baza. Posle nekog vremena bilo me je sramota što sam stalno tamo, iako sam imao svoju sobu i moje stvari i dan-danas stoje tamo. Kada sam mu rekao da idem u hotel, Saša se razdrao na mene kao nikada: ‘Ako odeš u hotel, više nikada nećeš ući u ovu kuću! – priča pevač i dodaje:
– Kad god bih mu spomenuo da kupim nekretninu u Beogradu, govorio bi mi: ‘Šta imaš da kupuješ i trošiš pare, imaš tu kod mene dok si živ!' Jednom smo moja žena Suza i ja otišli na Bežaniju da gledamo neku malu garsonjeru za decu, ali kada je čuo da smo tamo, vratio nas je nazad. Žalim što tada nisam kupio stan jer su cene nekretnina u međuvremenu otišle u nebesa, ne samo u Beogradu nego i u Zagrebu, na moru i u Travniku.
Ćirković se osvrnuo i na prodaju stana u Opatiji.
– Suzana mora da ide dalje zbog dece i unuka. Nedavno je nastupala na koncertu Južnog vetra i bila je presrećna zbog toga. Ima dosta obaveza koje su ostale od Saše da sve sredi i završi. Ona ostaje da živi u kući na Bežaniji, dok je stan u Opatiji prodat. Što se tiče Sašinih automobila, mislim da je sve prodala i da je ostao samo jedan koji vozi njihova ćerka – priča Ćira i otkriva šta se deševa sa Popovićevim stanovima:
– Što se tiče zgrada na Bežanijskoj kosi koje je Saša gradio, to je pri kraju i deca bi trebalo uskoro da se usele u stanove koje je Saša uzeo za njih, tako da će biti komšije preko puta Suzane.
Pevač se osvrnuo na estradna razočaranja i lažna prijateljstva koja su se razotkrila nakon Popovićeve smrti:
– Mnogo smo Suzana i ja pričali o tome kako su se neki ljudi povukli i nestali iz njenog života. To je ružna stvar i tu se vidi vrednost ljudi. Danas se pravi drugari broje na prste jedne ruke, a većina druženja bila su iz koristi — ko je šta mogao da ućari od Saše.
„Dugovali su mu, a sad se kriju od Suzane“
– Saša je bio takav čovek da je znao ko mu šta priča iza leđa, ali se samo smejao i govorio: ‘Ako bih se sa svima posvađao, ne bih imao koga da zovem u emisiju!' Pomogao je mnogim ljudima i finansijski i u karijerama. Garantujem da ima ljudi koji su mu ostali dužni novac i nikada mu nisu vratili, a sada ćute i skrivaju se od Suzane. Od Saše u životu nikada nisam zatražio da mi sredi emisiju niti sam tražio novac. Sam bi mi rekao da idem na televiziju kada me vidi. Uvek mi je govorio da u pola dana i pola noći mogu da računam na njega ako mi zatrebaju pare, ali ja živim skromno i hvala Bogu nikada mi nije trebalo.
(Alo/Blic)
