Pevač Boban Rajović danas uživa u plodovima svog rada – na visokoj nozi, ali to nije oduvek bio slučaj, već je prešao preko trjna do zvezda.
Boban je jednom prilikom ispričao kroz kakve teškoće je prolazio, kako se borio kroz karijeru sa velikim problemima, a dotakao se i zbog čega je spavao na klupama u parkovima.
– Sam taj turbulentni život pre nego što sam počeo da se bavim ovim poslom, a onda posle način na koji se moja karijera odvijala, vrlo jedna turbulentna priča…Vrlo je retko da neko veruje u sebe toliko, ja sam napravio mali dokumentarac gde priča o svom životu kada sam vozio taksi i kada je '98 ušao čovek u taksi, ispostavilo se da je s našeg prostora, odakle ja tu, ja sam tada njemu govorio da ću postati poznati i popularni pevač i da ću puniti dvorane širom bivše Jugoslavije. Jednostavno, zaista sam verovao stalno u sebe, igrao sam fudbal isto kao i sin, imao sam te povrede i rano sam napustio i drugari su očekivali na TV ekranima da me vide kao fudbalera, ali eto, bavim se muzikom. Radio sam u fabrici gde se farbaju lutke koje stoje na izlogu, ja sam farbao te lutke, to je bilo na 15 minuta od moje kuće i svaki put kada sam imao pauzu, onda sam išao kući da ručam i vratim se u fabriku na posao. Na tom putu od fabrike do kuće, uvek sam pevušio – govorio je Boban na samom početku i nastavio:
– Imao sam imao 28 godina kada sam došao, imao sam dve ćerke, sin se rodio, trebalo je doći u novu zemlju, izdavati albume i tražiti svoju sreću. Sreća je došla sa pesmom „Usne boje vina“, ali eto, Bog me je pogledao, video je mladog momka koji trči i koji se bori i koji ne misli nikome zlo, već samo želi svoj uspeh, ostavio je svoju porodicu u Danskoj…Jedan vrlo težak period, naravno, sve ima teže od težeg. Mnogo često sam ostajao bez novaca, ali sam imao sreće i hrabrosti da pozajmim i vratim, a moj život se okrenuo sa pesmom „Usne boje vina“, nisam znao da se snađem u svemu tome: „Šta je sve ovo? Odjednom me svi vole“ – priznao je folker.
„Spavao sam po parkovima“
Rajović je otkrio da je čak spavao i po klupama dok se nije snašao u životu.
– Proći kroz sve to, spavati po, ali zaista bukvalno, spavati u parkovima, bilo je toga zaista, u autu starom,ostajao bez goriva, policajac me je budio da ne mogu tu da spavam, folirao sam se da su puni hoteli. Čekaš jutro, otvoriš ladicu, uzmeš četkicu, malo vode i opereš zube. Središ se za splav, rekao bi čovek da sam pun, a tačno imaš za jedan sok. Ponašaš se tamo kao da si pun kao brod čisto da bi se nešto desilo, pa zaboraviš da si potrošio tih nekoliko hiljlada dinara, pa zaboraviš da nisi platio parking…Bilo je tih raznih situacija, ali se ne stidim, jer nikoga nisam prevario i uvredio, nego sam se borio na takav način – ispričao je Boban.
