Tanja Jovićević, pevačica grupe „Oktobar 1984″, povukla se iz javnosti i danas vodi povučen život.
Ona je ranije učestvovala u rijaliti programu, a nakon izlaska iz Bele kuće završila je bez krova nad glavom.
Kako je navela, smeštaj u jednom pansionu na Ibarskoj magistrali obezbedio joj je prijatelj Željko Mitrović, a sada je detaljnije objasnila kako je dospela u tešku životnu situaciju.
-Ostala sam bez stana moje mame. Donela sam odluku da odem u manastir zato što sam pre pandemije dobila ponudu da radim na kruzeru i zaradim novac. Kada je poslovni ugovor, koji je mogao da me izdigne, propao, nisam imala gde. Istina je da imam rešenja, stupila sam u kontakt sa ljudima koji su mi pomogli. Nisam rekla da nemam gde, to su neki ljudi pričali u moje ime. Protrčala sam kroz privatan život, ali sam bila disciplinovana. Možda zbog toga nisam obratila pažnju na izdaju i prevare. Pored mnogih ljudi koji su bankrotirali, našla sam se u situaciji da mi je neko pomogao da krenem ispočetka. Stan sam izgubila. Uvek sam prihvatala situacije u kojima se nalazim – istakla je ona.
Kako je objasnila, nekretninu je izgubila jer podstanari nisu ispunjavali obaveze dok je ona bila u Crnoj Gori, nakon čega je ušla u rizičan posao u koji je uložila novac.
– Stan sam izgubila jer podstanari koji su živeli nisu ispunjavali svoje obaveze, bila sam u Crnoj Gori. Posle sam ušla u rizičan posao, uložila novac i bila naivna jer sam investirala u poslove koje nisam poznavala, pa sam sve izgubila. To je bilo pre četiri godine. Moj život danas izgleda tako što i dalje imam bend i zakazan nastup u martu, a postoje i ljudi koji žele da mi pomognu – govorila je u emisiji „Premijera“.
Ljudi joj nisu verovali da joj je potrebna pomoć
Takođe se dotakla i perioda kada nije imala dovoljno sredstava za osnovne potrebe.
-Osoba sam koja dobro podnosi glad. Međutim, imala sam kućne ljubimce i trenutno se o njima brinu drugi ljudi jer nemam svoj prostor za život. Najgore je kada tražite pomoć, a ljudi vam ne veruju. Ne veruju da sam u takvoj situaciji, a ja nemam potrebu ni želju da objašnjavam da mi zaista treba pomoć. Mnogi ljudi koji nisu morali da mi pomognu, kao i neke komšije koje nisu znale ko sam, pomagali su mi iskreno, i hranom i na druge načine. Bilo je i narodne kuhinje. Nekako moram da preživim. Nije mi glad pravila problem, već to što mi ljudi ne veruju. Ipak, uvek se nađe neko ko pomogne. Nahrani se i rečju i hranom, a to obično nisu ljudi koji su vam bili bliski, već oni koji se iznenada pojave u životu – naglasila je emotivno.
Hranila se u narodnoj kuhinji
Osvrnula se i na period kada je koristila usluge narodne kuhinje.
-Ništa to nije strašno. To niko nije znao, jer sam se kada budu svirke uspela da izvučem, ne samo finansijski nego i kroz kontakt sa ljudima. Oživim kada sam s ljudima. Kada su bili radikalni momenti, to niko nije prepoznao. Mislim da je sve za čoveka. Ako mislite da je sramota, nije. Srela sam tamo mnogo divnih ljudi koji su u mnogo goroj situaciji od mene, i to sam videla. Nije to ništa strašno – zaključila je Tanja.
