Estonija predlaže da Antonio Košta i Kaja Kalas vode pregovore EU sa Rusijom, ali se Francuska, Danska i Italija spore oko toga ko zastupa Evropu.
Estonija je pozvala da predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i šefica evropske diplomatije Kaja Kalas predstavljaju Evropu u pregovorima Rusije i Ukrajine, dok se lideri spore oko toga ko bi trebalo da ima mesto za pregovaračkim stolom.
„Evropa je već izabrala svoje predstavnike: predsednika Saveta Antonija Koštu i visoku predstavnicu Kaju Kalas. Oboje su jasno odgovorni zemljama EU“, rekao je estonski premijer Kristen Mihal za Politiko.
Ovo pitanje bi trebalo da se nađe na dnevnom redu neformalnog samita Evropskog saveta u Dablinu u petak, na zahtev italijanske premijerke Đorđe Meloni, koja je u pismu Košti navela da je pristup Evrope „potpuno rasut“ i da rizikuje da produži rat.
Košta se potom saglasio da ova tema bude prioritet na razgovorima u Irskoj. Mihal je rekao da mandat Košte i Kalasove „dolazi direktno iz Saveta“, što znači da „nema potrebe da države članice prethodno dogovaraju ad hok plan“.
Pitanje ko treba da govori u ime Evrope dobilo je na većoj hitnosti dok ubrzavaju napori predvođeni SAD za posredovanje u okončanju rata. Ovonedeljni trilateralni razgovori u Abu Dabiju uključivali su predstavnike Rusije, SAD i Ukrajine, dok su EU predstavljali visoki državni službenici na odvojenom, širem sastanku.
Lideri Finske i Norveške održali su prošlog meseca 90-minutni telefonski razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, u retkom kontaktu između Evrope i Kremlja. Međutim, kao znak podela među liderima oko toga ko treba da vodi pregovaračke napore Evrope, taj trostrani razgovor izazvao je oštre kritike danske premijerke Mete Frederiksen, koja je rekla da je „skeptična“ prema toj inicijativi. „Mislim da treba da držimo Evropu ujedinjenom, umesto da svako ide sam“, poručila je ona.
Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa i jedan od glavnih američkih pregovarača sa Rusijom i Ukrajinom, izjavio je ove nedelje da bi „kada bi Evropa uspela da odredi jednu osobu koja će govoriti u njeno ime, to bio veći uspeh nego navesti Ruse da ih uključe u pregovore“.
Ne očekuje se da samit u Dablinu donese formalnu odluku o izboru izaslanika, navodi visoki zvaničnik EU koji je dobio anonimnost da govori o planu zasedanja, već pre „razumevanje“ među liderima o tome ko treba da prenese stav Evrope Kremlju, dok će konačan izbor biti napravljen kasnije.
Prema zakonima EU, blok na svetskoj sceni predstavlja predsednik Evropskog saveta – trenutno Košta.
„Interese Evropske unije moraju da zastupaju njene institucije, u skladu sa Ugovorima“, napisao je on u odgovoru na pismo Melonijeve, čime je naizgled nagovestio da je spreman za taj posao.
Šef Koštinog kabineta Pedro Lorti kontaktirao je zvaničnike u Moskvi dva puta u junu radi uspostavljanja kanala komunikacije, što je razbesnelo pojedine lidere, preneo je tada Politiko.
Kalasova takođe ima spoljnopolitičku nadležnost kao visoka predstavnica bloka. Ali njeni kritičari već dugo tvrde da je bivša estonska premijerka previše oštra prema Rusiji i da ne bi mogla da pregovara sa Moskvom u dobroj veri.
„Nema potrebe da se imenuje neko novi. Ako se Rusima to ne sviđa, tim gore po njih“, rekao je Mihal. „Treba da nas predstavljaju oni kojima verujemo i koji odgovaraju EU, a ne oni koji se dopadaju Putinu.“
Nisu svi saglasni sa tim da institucije EU preuzmu vodeću ulogu u pregovorima. Marin le Pen, kandidatkinja krajnje desnice koja vodi u anketama za predsedničke izbore u Francuskoj, želi drastično da smanji diplomatsku ulogu Brisela.
Fabris Ležeri, poslanik Evropskog parlamenta iz stranke Nacionalno okupljanje Marin le Pen, insistirao je da Košta i Kalasova ne mogu da govore u ime Francuske.
„Ne postoji diplomatska nadležnost Evropske unije“, rekao je on za Politiko. „Trebalo bi da ovo zadržimo na nivou naših država. Teško mogu da zamislim da bismo očekivali da EU, da Košta ili Kalasova, govore u ime Francuske.“
