Saznajte kako Norvežani koriste hladnoću, suv vazduh i vetar da uklone vlagu iz odeće.
Kod nas, čim stigne zima, kreće ista muka. Operete veš, raširite ga po radijatorima ili postavite sušilicu nasred sobe, pa se danima provlačite između mokrih majica i peškira. A ako imate malu decu i mašina radi gotovo svakog dana, dobro znate koliko to može da bude naporno. Međutim, u Norveškoj ljudi koriste i jedan neobičan način sušenja veša, čak i kada je napolju ozbiljan minus.
Zamislite da iznesete mokre farmerke na terasu dok je napolju minus deset. Posle nekog vremena one se potpuno zalede, ukrute i izgledaju kao da biste mogli da ih naslonite na zid.
Čovek bi pomislio da od sušenja nema ništa. Ali upravo tada počinje zanimljiv prirodni proces.
Možda zvuči neverovatno, ali veš može da gubi vlagu čak i kada je temperatura ispod nule.
Kada se voda u tkanini zaledi, ona pod određenim uslovima može postepeno da prelazi direktno u vodenu paru, bez prethodnog topljenja.
Taj proces naziva se sublimacija.
Jednostavno rečeno, led iz odeće polako nestaje, iako se napolju ništa ne topi.
Naravno, to ne znači da će vam se veš osušiti za sat vremena. Potrebno je strpljenje, ali i odgovarajuće vreme.
Ovde postoji jedna važna caka.
Nije dovoljno samo da napolju bude minus. Mnogo je važnije da vazduh bude suv i da makar malo duva vetar.
Vetар odnosi vlagu koja se skuplja oko tkanine i tako pomaže sušenju.
Zato je hladan, suv i vetrovit dan često bolji za sušenje veša od nešto toplijeg dana kada je napolju magla, a vlaga velika.
Ako je vazduh zasićen vlagom, odeća može satima da ostane mokra ili zaleđena, bez nekog većeg rezultata.
Ako imate terasu ili dvorište, možete da isprobate ovaj način sušenja kada vremenski uslovi to dozvoljavaju.
Najpre dobro centrifugirajte veš, naravno, ako materijal dozvoljava veći broj obrtaja. Što manje vode ostane u odeći, to će se lakše osušiti.
Zatim ga raširite tako da između komada ima dovoljno prostora. Nemojte nabijati jednu majicu uz drugu, jer vazduh mora slobodno da prolazi.
I još nešto veoma važno: ako se veš zaledi, nemojte ga savijati, tresti ili na silu skidati sa žice. Zaleđena vlakna mogu da se oštete.
Ako odeća nije potpuno suva, pažljivo je unesite unutra i završite sušenje u dobro provetrenoj prostoriji.
Znate onaj osećaj kada uđete u sobu u kojoj se suši veš, a vazduh je težak, prozori zamagljeni i svuda se oseća vlaga?
To nije samo neprijatno.
Mokar veš oslobađa vlagu u prostoriju, a kada se ona zadržava na hladnim zidovima i prozorima, mogu da se pojave kondenzacija i buđ.
Zato sušenje napolju, kad god vreme dozvoljava, ima dve prednosti. Ne trošite struju na mašinu za sušenje i ne unosite dodatnu vlagu u kuću.
Naravno, ako morate da sušite veš unutra, birajte prostoriju koja može dobro da se provetri. Od pomoći može da bude i odvlaživač vazduha.
Često se može čuti da je veš koji se suši na velikom minusu čistiji i zdraviji.
Međutim, to nije sasvim tačno.
Hladnoća ne uništava pouzdano sve bakterije i druge mikroorganizme, pa ovakvo sušenje ne može da zameni pravilno pranje odeće.
Ono što možete da dobijete jeste manje vlage u stanu, nešto manji račun za struju i veš koji se sušio na svežem vazduhu.
Zato sledeći put kada vidite da je napolju minus, nemojte automatski da zaključite da veš mora da ostane u kući.
Ako je dan suv, bez magle i padavina, a uz to pomalo duva vetar, možda baš tada vredi raširiti veš napolju. Samo nemojte očekivati da će se osušiti brzo kao usred leta.
