Litvanski ministar finansija Taurimas Valis izjavio je danas da bi rat u Ukrajini mogao da se završi tokom ove zime, navodeći velike ruske gubitke na frontu, ograničene teritorijalne dobitke Moskve i pritisak američkog predsednika Donalda Trampa kao razloge za optimizam
„Nadam se da će rat u Ukrajini prestati ove zime. Imam osećaj da će se završiti“, rekao je Valis, koji je i bivši zamenik ministra spoljnih poslova Litvanije, u intervjuu za briselski „Raporter“.
Kao jedan od pokazatelja da Rusija teško može da nastavi rat dosadašnjim intenzitetom, Valis je naveo procene NATO-a prema kojima ruske snage u Ukrajini mesečno gube oko 40.000 vojnika, dok je taj broj prošlog meseca, prema njegovoj oceni, porastao na 52.000.
On je dodao da su mu ukrajinski zvaničnici rekli da je Rusija tokom protekle godine, uz gubitak oko pola miliona vojnika, uspela da zauzme „svega pola sela“.
Prema njegovim rečima, čak i za Rusiju, čije vlasti, kako je ocenio, ne pridaju veliki značaj ljudskim životima, takvi gubici su preveliki.
Valis je ukazao i na mogućnost da se rat završi do 24. februara naredne godine, kada će se navršiti pet godina od početka rata.
Kao dodatni razlog za takvu procenu naveo je sklonost Rusije da pridaje značaj godišnjicama.
Njegove izjave usledile su u trenutku pojačanih napora za obnovu mirovnih pregovora između Moskve i Kijeva.
Razgovori ruskih i ukrajinskih predstavnika, uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, održani su u Abu Dabiju 10. i 11. novembra.
Lideri Evropske unije razgovaraće, takođe, na samitu u Dablinu u petak o tome ko bi trebalo da predstavlja blok u eventualnim razgovorima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Valis smatra da Trampu, u poslednje dve godine njegovog predsedničkog mandata, trebaju konkretni rezultati u spoljnoj politici.
Litvanski ministar je ocenio da bi Tramp mogao da pokuša da iskoristi veze između Moskve i Teherana kako bi izvršio dodatni pritisak na Rusiju.
Valis je istakao da bi Litvanija, zbog geografskog položaja i istorijskog iskustva sa Rusijom, mogla da doprinese mirovnim naporima ukoliko se rat završi tokom njenog šestomesečnog predsedavanja Savetom EU, koje preuzima od Irske u januaru.
„Imam neki osećaj da će to biti deo našeg predsedavanja, ali mislim da je to dobra stvar jer bismo mogli da budu nazvani dobrim stručnjacima za Rusiju. Mi ih poznajemo“, rekao je Valis, podsećajući da je Litvanija nekada bila deo Ruskog carstva i Sovjetskog Saveza.
On je, međutim, upozorio da EU mora da pruži Ukrajini čvrste garancije kako se ne bi ponovio scenario Gruzije, koja se nakon rata sa Rusijom 2008. godine našla u dugotrajnom zamrznutom sukobu, a potom se okrenula Moskvi.
Prema njegovim rečima, potrebno je da se Ukrajini obezbedi što više garancija, uključujući finansijsku podršku i da se ubrza njen pristup Evropskoj uniji.
Valis je naglasio da Ukrajina ne bi trebalo da se posmatra kao „žrtva ili finansijski teret za EU“, već kao njena prednost.
Ukazao je na njenu brojnu populaciju, vojsku koju je ocenio kao najjaču u Evropi, tehnologije proverene na bojnom polju i konkurentnost u izvozu vojnog i tehnološkog znanja.
