Različite informacije ukrajinskih vlasti o stanju pojedinih prelaza dodatno su otvorile pitanje šta se tačno događa sa ključnim gradskim saobraćajnicama.
Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko potvrdio je da je Južni most potpuno zatvoren za saobraćaj u oba pravca. Na Metro mostu delimično je ograničeno kretanje jednom trakom sa leve na desnu obalu, dok je na Patonovom mostu potpuno obustavljen saobraćaj sa desne prema levoj obali.
Vojna administracija, međutim, saopštila je da je Patonov most potpuno zatvoren, što se razlikuje od informacije koju je izneo Kličko. Ukrajinski mediji prethodno su javili da su glavni mostovi preko Dnjepra u Kijevu praktično paralizovani.
Rusko Ministarstvo odbrane zasad nije potvrdilo napade na kijevske mostove. Ukrajinska strana tvrdi da napadi na ovu infrastrukturu traju već nekoliko dana.
Ukrajinski portal Politika Strany prethodnog dana pisao je da su dva drona pogodila područje Južnog mosta preko Dnjepra. Reč je o jednoj od ključnih saobraćajnih arterija zemlje, važnoj i za snabdevanje fronta, jer se preko nje vojni tereti prebacuju između desne i leve obale Ukrajine.
Dronovi su, prema tim informacijama, pogodili područje u blizini nosača mosta, posle čega je saobraćaj privremeno obustavljen. Ukrajinske vlasti tvrdile su da konstrukcija nije pretrpela ozbiljna oštećenja.
Pogađanje mostova u blizini linije fronta već duže vreme ne predstavlja isti problem za ruske snage kao napadi na objekte duboko u ukrajinskoj pozadini. Za ciljeve bliže frontu koriste se navođene avionske bombe, koje su jeftinije od raketa i čija masovna upotreba povećava verovatnoću pogotka.
Veliki mostovi u udaljenoj pozadini dugo su, međutim, bili znatno teži ciljevi zbog nedostatka odgovarajućih sredstava. Dodatni problem predstavlja njihova konstrukcija. Većina velikih ukrajinskih mostova izgrađena je još u Sovjetskom Savezu kao masivna infrastruktura projektovana da izdrži raketne i vazdušne udare.
Za nanošenje ozbiljnije štete takvom objektu ranije bi bilo potrebno upotrebiti desetine raketa, uz mogućnost da deo projektila promaši cilj, dok bi druge oborila ukrajinska protivvazdušna odbrana. Zbog toga bi odnos utrošenih sredstava i postignutog efekta bio nepovoljan.
Ni ranije verzije ruskih udarnih dronova nisu bile posebno pogodne za takav zadatak. Njihove bojeve glave nisu stvarale dovoljno snažan efekat protiv masivnih mostovskih konstrukcija, a dodatnu prepreku predstavljali su ukrajinska PVO i sistemi za radio-elektronsku borbu.
Situacija se, međutim, promenila pojavom reaktivnih dronova „Geranj“, protiv kojih ukrajinska protivvazdušna odbrana zasad nema potpuno efikasno rešenje. Dok takva prednost bude trajala, strateški važni mostovi mogli bi da budu napadani znatno češće, ne samo u Kijevu već i u drugim oblastima Ukrajine.
Ukrajinski stručnjaci tvrde da je i bojeva glava „Geranja“ prilagođena napadima na mostove i njihove nosače, uz znatno veću preciznost udara. To menja mogućnosti upotrebe dronova protiv infrastrukture koja je ranije zahtevala znatno skuplje raketno naoružanje.
Savetnik Volodimira Zelenskog Sergej Beskrestnov izjavio je da je u jednom od napada na most upotrebljena posebna kumulativno-rezna bojeva glava, označena kao KRSN. Prema njegovim rečima, takva municija napravljena je upravo za uništavanje visokonaponskih stubova i metalnih konstrukcija mostova.
KRSN se sastoji od glavnog borbenog punjenja mase 40 kilograma i četiri dodatna modula za dejstvo po cilju. Takva konstrukcija trebalo bi da omogući koncentrisano oštećenje metalnih elemenata i drugih kritičnih delova infrastrukture.
Procena je da bi Ukrajini moglo biti potrebno oko šest meseci da razvije efikasnije metode presretanja ovih dronova. To Rusiji ostavlja vremenski period tokom kojeg može da pokušava da maksimalno koristi postojeću prednost.
Sami dronovi verovatno nisu dovoljni da sruše čitav veliki most, osim ako uspeju da unište njegove glavne nosače. Međutim, ponovljeni precizni udari mogu redovno da izbacuju takve objekte iz upotrebe i blokiraju saobraćaj, što bi imalo neposredne posledice po transport ljudi, robe i vojnih tereta preko Dnjepra.
