O slučaju je javila „Sudsko-pravna gazeta“, pozivajući se na odluku Prvog apelacionog administrativnog suda.
Muškarac je u junu 2024. godine ažurirao podatke u vojnoj evidenciji putem aplikacije „Rezerv+“ i naveo da faktički živi van Ukrajine, u Poznanju.
Uprkos tome, Teritorijalni centar za regrutaciju i socijalnu podršku poslao je poziv na njegovu registrovanu adresu u Ukrajini, sa zahtevom da se 27. marta 2025. godine ujutru javi vojnom centru. „Ukrpošta“ je pošiljku vratila uz napomenu da adresat nije zatečen na adresi.
Muškarac je potom u aplikaciji video status „na poternici“. Ispostavilo se da je vojni centar zatražio od Nacionalne policije njegovo administrativno zadržavanje i dovođenje zbog kršenja pravila vojne evidencije.
Pred sudom je tvrdio da nije mogao da primi poziv u Ukrajini jer je u aplikaciji naveo adresu u Poljskoj.
Njegov advokat je ocenio da slanje poziva na adresu registrovanu u Ukrajini ne može da se smatra odgovarajućim načinom obaveštavanja. Prema stavu odbrane, vojni centar zbog toga nije imao zakonski osnov da muškarca stavi na poternicu i zatraži postupanje policije.
Sud je, međutim, odbacio njegovu tužbu. Kao ključnu činjenicu izdvojio je to što muškarac nije dokumentima potvrdio da zaista živi u Poznanju.
Dodatno, prema podacima granične baze „Arkan“, on zvanično uopšte nije izašao iz Ukrajine.
Sud je objasnio da, prema odluci ukrajinske vlade broj 560, ako osoba nije dostavila vojnom centru verodostojne podatke o drugom mestu prebivališta, poštanska oznaka da adresat nije zatečen na adresi registracije smatra se odgovarajućom potvrdom da je obaveštenje izvršeno.
Pošto se muškarac nije odazvao pozivu, sud je to ocenio kao direktno kršenje pravila vojne evidencije.
Sud se posebno bavio i pitanjem da li je zakonito uneti status „na poternici“ u registar bez prethodno izrečene novčane kazne.
Odbrana je ukazala da protiv muškarca nije sačinjen zapisnik niti doneto rešenje o administrativnom prekršaju prema članovima 210. ili 210-1 ukrajinskog Zakona o administrativnim prekršajima.
Sud je, međutim, naveo da važeći propisi ne zabranjuju unošenje u registar „Oberig“ podataka o kršenju pravila vojne evidencije čak i kada prethodno nije doneto rešenje o novčanoj kazni.
Sudije su ukazale da pojmovi „privođenje pravnoj odgovornosti“ i „podaci o kršenju pravila vojne evidencije“ nemaju isto značenje.
Na kraju je sud zaključio da je Teritorijalni centar za regrutaciju i socijalnu podršku postupao u okviru svojih ovlašćenja i da je podatak o potrazi za vojnim obveznikom zakonito unet u registar, prenosi Politika.
