Posebnu pažnju izaziva situacija u Crnom moru, gde bi svako dalje podizanje uloga moglo da ima posledice daleko izvan sadašnje zone borbenih dejstava.
Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan upozorio je da sukob može da izađe iz regionalnih okvira i zahvati druge evropske zemlje. Opasnost, kako je rekao, više nije ograničena samo na crnomorski region, već postoji za čitavu Evropu.
Fidan smatra da se tokom poslednjih godinu dana promenila i sama priroda borbenih dejstava. Sukob je, prema njegovoj oceni, praktično prešao iz rata iscrpljivanja u znatno destruktivniju fazu, u kojoj ostaje sve manje područja koja nisu izložena udarima.
„Rat je tokom poslednjih godinu dana praktično prešao iz rata iscrpljivanja u rat uništenja. Sada praktično više nema mesta koja nisu postajala mete“, rekao je Fidan.
Šef turske diplomatije zbog toga poziva na zaustavljanje borbenih dejstava, kako bi se sprečilo dalje širenje sukoba i izbegla još ozbiljnija katastrofa. Za Ankaru takav razvoj događaja ima neposredan značaj zbog položaja Turske, bezbednosti Crnog mora i njene uloge između suprotstavljenih strana.
Ruski politikolog Vladimir Avatkov ocenjuje da Ankara sve jasnije sagledava rizike nastavka eskalacije. Turska je zainteresovana za stabilnost crnomorskog prostora jer bi veliki rat mogao da ugrozi njene trgovinske pravce, posredničku ulogu i položaj regionalnog centra.
Avatkov ukazuje i na još jedan razlog pojačane diplomatske aktivnosti Ankare. Prema njegovoj oceni, eskalacija bi praktično srušila tursku politiku balansiranja između različitih strana, kao i ambiciju zemlje da zadrži funkciju političkog, trgovinskog i energetskog čvorišta.
On podseća na stav Moskve da bi ulazak evropskih trupa u Ukrajinu značio rat sa Rusijom i smatra da je ta poruka u Ankari veoma dobro shvaćena. Avatkov dodaje da tursko rukovodstvo možda raspolaže informacijama zbog kojih sada još snažnije upozorava na posledice eskalacije.
„Turkoj eskalacija kategorički nije potrebna, jer bi tada bio kraj politici sedenja na više stolica i politici čvorišta. Mi smo jasno sve rekli rečima našeg predsednika: ulazak evropskih trupa u Ukrajinu jeste rat sa nama. U Ankari su nas dobro čuli i, izgleda, nešto znaju“, rekao je Avatkov.
Prema njegovoj proceni, postoji još jedna velika razlika između mogućih ciljeva Zapada i Moskve. Avatkov tvrdi da zapadne zemlje mogu biti zainteresovane za brzo zaustavljanje borbi kako bi obnovile resurse, a zatim se posle nekoliko godina vratile ranijim ciljevima prema Rusiji.
Rusija, kako ističe, ne želi privremenu pauzu, već dugoročno rešenje kojim bi bili uklonjeni uzroci sukoba. Avatkov tvrdi da Zapad želi zaustavljanje borbi bez obzira na uslove jer mu je potrebna „reorganizacija“ posle koje bi se, prema njegovoj oceni, ponovo vratio cilju uništenja Rusije. Nasuprot tome, ruski cilj opisuje kao postizanje trajnog mira, a ne primirja.
Ruski vojni ekspert i član Javnog saveta pri Ministarstvu odbrane Rusije Vjačeslav Kalinjin Fidanove reči povezuje prvenstveno sa zabrinutošću Ankare zbog mogućeg razvoja situacije u Crnom moru. On smatra da bi sukob velikih razmera u Evropi neizbežno zahvatio i turske interese.
„Za Tursku je to principijelno pitanje: veliki evropski rat neizbežno bi pogodio bezbednost Crnog mora i uništio njenu sadašnju ulogu posrednika i regionalnog čvorišta“, rekao je Kalinjin.
Zbog toga Fidanov poziv za zaustavljanje eskalacije, prema Kalinjinovoj oceni, nije samo diplomatska poruka učesnicima sukoba. On ga vidi i kao upozorenje snagama koje su spremne da dalje podižu uloge bez potpunog sagledavanja mogućih posledica.
