Riter procenjuje da se trenutno na ukrajinskom ratištu nalazi između 700.000 i 800.000 ruskih vojnika.
To je, prema njegovoj računici, višestruko više nego na početku sukoba, kada je broj angažovanih ruskih snaga iznosio približno 200.000.
Nakon mobilizacije oko 300.000 rezervista taj broj je znatno povećan, dok Rusija od tada nije pokretala novu mobilizaciju sličnog obima.
Rusija svakog meseca dobija desetine hiljada novih ljudi
Prema Riterovoj proceni, Moskva trenutno uspeva da održava brojnost svojih snaga tako što mesečno privlači između 20.000 i 40.000 novih ljudi.
Oni prolaze obuku, dobijaju opremu i zatim se postepeno raspoređuju u jedinice koje već učestvuju u borbama.
Takav tempo za sada je, prema ovoj analizi, dovoljan za sadašnje ruske prioritete.
Kao glavni cilj navodi se završavanje operacija u Donbasu, dok se Zaporožje označava kao sledeći važan pravac.
Istovremeno, ruske snage mogu da održavaju pritisak na drugim delovima fronta i formiraju tampon-zone duž pojedinih delova granice.
Dnjepar bi promenio sve
Situacija bi, međutim, izgledala sasvim drugačije ukoliko bi Moskva odlučila da velikim snagama pređe Dnjepar.
Sama reka predstavlja ogromnu prirodnu i logističku prepreku.
Prebacivanje desetina ili stotina hiljada vojnika, tenkova, borbenih vozila, artiljerije, goriva, municije i druge opreme preko tako velikog vodenog toka zahtevalo bi potpuno novu organizaciju i ogromne rezerve.
Ukoliko bi cilj takve operacije bio prodor na desnu obalu Hersonske oblasti i dalje približavanje Odesi, Riter procenjuje da bi Rusiji bilo potrebno dodatnih 300.000 do 500.000 vojnika.
Mobilizacija pola miliona ljudi teško bi mogla da ostane tajna
To, međutim, ne znači da bi novi ljudi mogli odmah da budu poslati na front.
Mobilisani vojnici morali bi da prođu obuku, dobiju opremu i budu organizovani u nove ili postojeće jedinice.
Iskustvo ruske mobilizacije iz 2022. godine pokazalo je da deo ljudstva može relativno brzo da bude uveden u borbu, ali da potpuno raspoređivanje tako velikog kontingenta traje mesecima.
Riter zato smatra da bi pripreme za eventualnu veliku prolećnu ofanzivu morale da budu primetne znatno ranije, još tokom prethodne jeseni.
Mobilizacija između 300.000 i 500.000 ljudi bila bi toliko velika operacija da bi je bilo izuzetno teško sakriti.
Za sada, prema njegovoj proceni, nema jasnih znakova da je Moskva već donela odluku o takvom potezu.
Odesa možda neće zahtevati veliki frontalni prodor
To otvara pitanje kakvi su zapravo dugoročni ciljevi Moskve.
Rusija ne mora nužno da bira između prekida operacija i ogromnog novog napada preko Dnjepra.
Postoji i mogućnost nastavka sadašnjeg modela – konstantnog pritiska na širokom frontu uz postepeno trošenje ukrajinskih rezervi, infrastrukture, ekonomije i finansijskih mogućnosti.
Takav pristup Moskvi bi omogućio da izbegne političku i ekonomsku cenu još jedne masovne mobilizacije.
Istovremeno bi zadržala veliki broj ljudi na frontu i nastavila da pritiska ukrajinske snage na više pravaca.
Ukoliko bi Ukrajina nastavila da gubi resurse brže nego što Rusija mora da povećava sopstveni angažman, Moskva bi, prema ovoj analizi, mogla da pokušava da ostvari svoje ciljeve bez angažovanja još nekoliko stotina hiljada ljudi.
Odesa postaje test ruskih namera
Zbog toga pitanje Odese nije samo pitanje teritorije.
Ono bi moglo da pokaže na koji način Moskva namerava da vodi sledeću fazu rata.
Jedna mogućnost podrazumeva veliki prodor preko Dnjepra, ulazak značajnih snaga na desnu obalu Hersonske oblasti i približavanje Odesi.
Druga mogućnost jeste nastavak sadašnjeg pritiska, uz pokušaj da se ukrajinske vojne i državne sposobnosti postepeno iscrpe bez nove masovne mobilizacije.
Upravo od toga bi moglo da zavisi da li će Moskva pokušati jedan od najvećih vojnih poduhvata od početka rata ili će nastaviti da koristi postojeću prednost u ljudstvu i resursima.
Izvor: Webtribune
