Reč je o zakonskom paketu koji je snažno promovisao republikanski senator Lindzi Grejem, a koji bi predsedniku SAD Donaldu Trampu omogućio da uvede dodatne sankcije ruskim zvaničnicima, finansijskim institucijama i takozvanoj floti u senci.
Predlog, međutim, ide i mnogo dalje od toga. Tramp bi dobio mogućnost da uvede carine do 100 odsto najvećim kupcima ruske nafte i gasa, navodi Politiko.
Problem za zagovornike zakona pojavio se nakon što su se članovi Kongresa vratili sa petonedeljne letnje pauze. Paket, koji je početkom avgusta delovao kao jedan od važnijih poteza Vašingtona prema Moskvi, sada više ne izgleda kao prioritet Predstavničkog doma.
Predsednica Odbora za poslovnik Predstavničkog doma Viržinija Foks otvoreno je rekla da se o tom predlogu praktično i ne razgovara.
„Niko o tome ne govori“, rekla je Foks i dodala da zakon nije bio pomenut ni na sastanku predsednika odbora.
Džonson nije obećao ni glasanje
Dodatnu neizvesnost izazvao je predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson, koji nije želeo da obeća da će paket uopšte biti stavljen na glasanje.
Upitan šta će se dogoditi sa predlogom zakona, Džonson je odgovorio samo:
„Videćemo.“
Politiko navodi da republikansko rukovodstvo trenutno ima druge prioritete.
Jedan od najvažnijih je privremeni zakon o finansiranju federalne vlade, kojim bi trebalo da se spreči novo zatvaranje državnih institucija pred izbore.
Zbog toga paket novih sankcija nije uvršten među predloge o kojima bi Predstavnički dom trebalo odmah da odlučuje.
Takva situacija predstavlja veliki zaokret u odnosu na ono što se dogodilo u Senatu.
Senatori su 7. avgusta predlog usvojili ogromnom većinom, sa 86 glasova za i svega 11 protiv. U tom trenutku izgledalo je da je otvoren put ka jednom od najvećih novih pooštravanja američkog ekonomskog pritiska od početka rata.
Sada, međutim, zakon više nema tako jasan put do usvajanja.
Problem i među demokratama
Prepreka nisu samo prioriteti republikanskog rukovodstva Predstavničkog doma.
Deo demokrata takođe ima ozbiljne primedbe na način na koji je paket napisan.
Njihov glavni problem nisu same sankcije ruskim zvaničnicima, bankama ili kompanijama, već deo koji Donaldu Trampu daje veoma široka ovlašćenja za uvođenje carina državama koje kupuju ruske energente.
Lider demokrata u Predstavničkom domu Hakim Džefris rekao je da u njegovoj stranci postoje „ozbiljne zabrinutosti“ u vezi sa sadržajem predloga.
Protiv sadašnje verzije zakona otvoreno su se izjasnili i vodeći demokrata u Odboru za spoljne poslove Gregori Miks, kao i vodeći demokrata u poreskom Odboru za načine i sredstva Ričard Nil.
Miks smatra da predlog u sadašnjem obliku više liči na davanje novih i veoma širokih carinskih ovlašćenja američkom predsedniku nego na klasičan zakon o sankcijama.
„Ovo nije toliko zakon o sankcijama koliko ogromno prikriveno ovlašćenje predsedniku Trampu da uvede još carina, uključujući našim evropskim saveznicima, koje će platiti američke porodice“, poručio je Miks.
Demokrate upozoravaju i da predsednik SAD već ima široka ovlašćenja za uvođenje sankcija kompanijama, pojedincima i brodovima koji pomažu Moskvi da zaobiđe postojeća ograničenja.
Zbog svega toga, paket koji je nakon glasanja u Senatu delovao kao gotovo izvesna nova mera protiv Moskve sada se suočava sa ozbiljnim političkim preprekama u Predstavničkom domu.
Izvor: Politiko / Informer
