Ukoliko bi se ukrajinske tvrdnje obistinile i Rusija zaista ponovo krenula kopnenim snagama prema Kijevu, bio bi to jedan od najdramatičnijih zaokreta rata od povlačenja ruskih jedinica sa severa Ukrajine 2022. godine.
Prema pisanju „Politika“, Kijev tvrdi da raspolaže obaveštajnim podacima koji ukazuju da ruska vojna komanda dobija zadatke povezane sa pripremom mogućih operacija prema Kijevu i Černihivu.
Palisa kaže da informacije nisu samo primljene, već da ih je ukrajinska strana naknadno proveravala.
Naređeno planiranje operacija?
Prema njegovim tvrdnjama, politički vrh Rusije naložio je vojnim komandantima da planiraju i pripreme potencijalne napade na dva velika ukrajinska grada.
Međutim, Palisa je istovremeno izneo detalj koji je ključan za razumevanje trenutne situacije: za sada nema dokaza da Rusija gomila snage u obimu potrebnom za takvu kopnenu operaciju.
To znači da Kijev govori o ruskom planiranju i pripremama, a ne o potvrdi da je nova ofanziva već počela ili da je neposredno pred početkom.
– Naš prioritet je da sprečimo stvaranje uslova koji bi Rusima uopšte omogućili pokretanje bilo kakvih ofanzivnih operacija – poručio je Palisa.
Kijev dobro pamti 2022. godinu
Ruske snage već su jednom pokušale da se kopnenim putem probiju prema ukrajinskoj prestonici.
Na samom početku rata u februaru 2022. deo ruskih jedinica krenuo je prema Kijevu i sa teritorije Belorusije. Posle višenedeljnih borbi, ruske snage povukle su se sa severa zemlje i težište operacija prebacile na druge delove fronta.
Zbog toga bi eventualni novi pokušaj prodora prema Kijevu ili Černihivu predstavljao ogromnu promenu dosadašnjeg toka rata.
Palisine tvrdnje pojavile su se i u trenutku kada „Wall Street Journal“, prema navodima iz teksta, piše da Rusija testira mogućnosti za mobilisanje dodatnog ljudstva.
Istovremeno se ponovo pojavljuju spekulacije o mogućnosti novog talasa ruske mobilizacije, mada zvanična potvrda da je takva odluka doneta zasad ne postoji.
Tusk: Ruska eskalacija napreduje
Dodatnu pažnju izazvala je izjava poljskog premijera Donalda Tuska, koji je poručio da „ruska eskalacija napreduje“.
Tusk je govorio nakon razgovora sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom i nekoliko dana nakon neočekivane posete direktora CIA Džona Retklifa Moskvi.
Prema dostupnim informacijama, Retklif je tokom razgovora sa ruskim zvaničnicima upozorio Moskvu da ne zaoštrava sukob sa američkim saveznicima u NATO-u.
Poljski premijer smatra da Ukrajini treba dodatno ojačati protivvazdušnu odbranu, upozoravajući da bi narednih šest meseci moglo biti presudno.
– Moramo se, i kao Poljska i kao NATO, pripremiti za različite scenarije – rekao je Tusk.
Zelenski traži hitno jačanje odbrane
Istovremeno, Zelenski tvrdi da je Kijev izložen gotovo neprekidnim napadima bespilotnim letelicama na mlazni pogon.
Ukrajinski predsednik priznao je i da njegova zemlja mora znatno da ubrza proizvodnju sistema namenjenih presretanju ruskih bespilotnih letelica.
Sve to dodatno podiže tenzije oko tvrdnji koje je sada izneo Palisa.
Ipak, između planiranja vojne operacije i odluke da ona zaista bude pokrenuta postoji velika razlika. Kijev trenutno tvrdi da ima obaveštajne podatke o ruskim pripremama, ali istovremeno priznaje da na terenu još nema gomilanja snaga koje bi ukazivalo da je veliki kopneni napad na Kijev ili Černihiv neposredan.
Upravo zato naredni potezi ruske vojske, naročito na severu i u blizini granice sa Belorusijom, mogli bi da pokažu da li je reč o jednom od brojnih vojnih scenarija koji se razrađuju tokom rata – ili pripremi za nešto mnogo veće.
Izvor: Politico
