Vojni analitičar Jurij Kotenok smatra da se sukob Rusije i Ukrajine menja i ulazi u period koji opisuje terminom „rat gradova“.
Govoreći u programu „Mi smo u toku“ na kanalu Cargrad, Kotenok je ocenio da sve veću ulogu dobijaju napadi na infrastrukturu i objekte koji se nalaze daleko od same linije fronta.
Prema njegovom mišljenju, upravo takva promena taktike otvara nove probleme za Rusiju.
Šta zapravo znači „rat gradova“?
Kotenok je objasnio da termin nije nov i da ima mnogo dužu istoriju od sadašnjeg sukoba.
Izraz se koristio još za sukobe u srednjovekovnoj Nemačkoj, kada su gradovi međusobno ratovali, ali i ulazili u sukobe sa feudalcima, baronima i najamničkim vojskama u politički rascepkanom prostoru.
Mnogo bliži primer savremenom ratovanju pojavio se tokom Iransko-iračkog rata od 1980. do 1988. godine.
Obe strane tada su izvodile intenzivne napade na gradske aglomeracije, a Kotenok smatra da je svrha takve strategije izazivanje haosa, destabilizacije i urušavanja infrastrukture neophodne za svakodnevno funkcionisanje društva.
Kotenok: Kijev menja taktiku
Prema njegovoj proceni, Ukrajina sve više primenjuje sličan pristup jer na samoj liniji fronta nema mogućnost da preokrene situaciju u svoju korist.
Kotenok tvrdi da Kijev istovremeno zadržava sposobnost povećavanja broja udara duboko unutar teritorije Rusije.
Takve operacije opisuje kao „deep strike“, dok udare na bližu operativnu pozadinu naziva „middle strike“.
– U okviru ovog „rata gradova“ protivnik želi da maksimalno uništi našu infrastrukturu – rekao je Kotenok.
Prema njegovom mišljenju, strategija srednjih i dubinskih udara već je definisana, dok se njen obim postepeno povećava.
Rusija ima ogromnu prednost, ali Kotenok vidi problem
Kotenok ukazuje da između Rusije i Ukrajine postoji velika razlika kada je reč o ekonomskim, teritorijalnim i vojnim potencijalima.
Ipak, smatra da stvarni odnos snaga nije moguće posmatrati samo kroz resurse kojima raspolažu Moskva i Kijev.
On tvrdi da iza Ukrajine stoje kolektivni Zapad i evropske zemlje, kao i da je deo proizvodnih kapaciteta koji podržavaju ukrajinske snage smešten van teritorije same Ukrajine.
Upravo tu vidi jedan od najvećih problema za Rusiju.
Deo proizvodnje van domašaja Moskve
Prema Kotenoku, ruske snage uspešno napadaju logističku, vojnu i energetsku infrastrukturu na teritoriji Ukrajine.
Međutim, deo kapaciteta za proizvodnju opreme i naoružanja nalazi se van ukrajinskih granica i samim tim van neposrednog domašaja ruskih udara na Ukrajinu.
Vojna tehnika, municija, naoružanje i druga oprema zatim se u gotovom stanju dopremaju u Ukrajinu, gde se pripremaju za upotrebu i prosleđuju jedinicama.
Kotenok smatra da upravo takav sistem omogućava Kijevu da nastavi operacije uprkos ruskim udarima na infrastrukturu unutar zemlje.
„Sve vredno do čega mogu da dosegnu“
Na promenu karaktera napada ranije je upozorio i politikolog i publicista Aleksej Živov.
On je izneo ocenu da se napadi na rusku civilnu infrastrukturu menjaju i prelaze sa onoga što naziva „selektivnim“ na „neselektivni teror“.
Kao primere potencijalnih meta naveo je fabrike, rafinerije, čvorišta za izvoz gasa i skladišta civilne robe, ali i civilne autobuse i ljude na kontrolnim punktovima.
Prema njegovoj oceni, cilj postaje „sve vredno do čega mogu da dosegnu“.
Živov je naglasio da pod „neselektivnim“ ne misli da se ciljevi biraju potpuno nasumično, već da se dramatično šire i njihova vrsta i geografski prostor na kojem se napadi izvode.
– Postepeno dolazimo do toga da svaki čovek, vozilo, fabrika ili logistički kompleks na teritoriji Rusije postaje cilj za ukrajinske teroriste – rekao je Živov.
Rat se sve više udaljava od linije fronta
Procene Kotenoka i Živova ukazuju na scenario u kojem linija fronta ostaje samo jedan deo mnogo šireg sukoba.
Logistika, energetika, industrijski kapaciteti i infrastruktura duboko u pozadini dobijaju sve veći značaj, dok mogućnost izvođenja udara na velikim udaljenostima omogućava da posledice rata budu vidljive mnogo dalje od neposrednog bojišta.
Kotenok upravo takvu fazu sukoba naziva „ratom gradova“ i upozorava da bi njeno dalje širenje moglo da stvori nove bezbednosne probleme za Rusiju.
Izvor: Cargrad
