Penzionisani američki pukovnik i nekadašnji savetnik američkog ministra odbrane Daglas Mekgregor izneo je u razgovoru sa Glenom Dizenom procenu da bi naredna faza rata u Ukrajini mogla značajno da se razlikuje od dosadašnjeg dugotrajnog iscrpljivanja.
Jedno od ključnih pitanja, prema iznetoj analizi, jeste koliko Moskva još ozbiljno računa na mogućnost da evropske članice NATO-a pokušaju direktnu kopnenu intervenciju ukoliko ukrajinski front počne ubrzano da slabi.
Rusija i dalje drži velike i dobro opremljene snage u rezervi upravo zbog mogućnosti neposrednijeg uključivanja NATO-a. Međutim, ukoliko u Moskvi procene da je takav scenario sve manje verovatan, deo tih snaga mogao bi da bude upotrebljen za znatno odlučnije operacije.
Poljska kao ključ eventualne evropske intervencije
Posebno mesto u toj računici ima Poljska.
Prema proceni iznetoj u razgovoru, ozbiljna evropska kopnena operacija u Ukrajini teško bi mogla da bude sprovedena bez poljske teritorije kao baze za raspoređivanje, logistiku i snabdevanje.
Mekgregor tvrdi da u Poljskoj postoji snažan otpor slanju vojnika u Ukrajinu. On je izneo i tvrdnju da je već poginulo između 8.000 i 10.000 poljskih vojnika, ali za taj navod u predstavljenom materijalu nema nezavisne potvrde.
Ukoliko bi Varšava odbila neposredno učešće, mogućnosti drugih evropskih zemalja da izvedu ozbiljnu kopnenu operaciju bile bi, prema ovoj analizi, znatno manje.
Odesa postaje ključna tačka
U tom kontekstu sve veći značaj dobija jug Ukrajine.
Dok je Harkov u razgovoru predstavljen kao cilj koji može da sačeka, Odesa se izdvaja kao grad čije bi eventualno zauzimanje dramatično promenilo stratešku situaciju.
Kontrola Odese ne bi značila samo promenu odnosa snaga na Crnom moru. Ona bi uticala na ukrajinsku logistiku i politički položaj čitavog juga zemlje.
Takva operacija, međutim, zahtevala bi ozbiljne pripreme. Rusija bi morala da pomeri protivvazdušnu i protivraketnu zaštitu napred i obezbedi logistiku sposobnu da podrži snage na velikoj udaljenosti.
U razgovoru je izneta procena da bi deo takvih priprema već mogao da bude u toku.
Rusija drži velike snage u rezervi
Još jedan važan element predstavljaju ruske rezerve.
Iznet je podatak da Rusija trenutno obučava približno 150.000 rezervista, dok je broj severnokorejskih vojnika na ratištu procenjen na najmanje 20.000.
Prema toj analizi, interes Pjongjanga je da njegove snage steknu iskustvo u savremenom ratovanju, dok Moskvi dodatno ljudstvo omogućava veću fleksibilnost u raspoređivanju sopstvenih jedinica.
Istovremeno se primećuje promena u intenzitetu ruskih udara na infrastrukturu, luke i mostove.
U razgovoru je ocenjeno da ruske snage sada napadaju i pojedine objekte koje su ranije izbegavale zbog opasnosti po civile. Pomenuta je čak i mogućnost da Moskva na zaplene ruskih brodova odgovori sličnim potezima prema evropskim plovilima.
Udari duboko u Rusiji menjaju računicu
Na promenu ruskog pristupa, prema sagovornicima, utiču i ukrajinski napadi duboko unutar ruske teritorije.
U razgovoru je iznet podatak da je približno 800 dronova uspelo da probije rusku odbranu i stigne do svojih ciljeva. Takođe je izneta tvrdnja da su korišćene britanske tehnologije i novi motori koji omogućavaju veći domet, veću brzinu i let na veoma malim visinama.
Ni ti navodi u predstavljenom materijalu nisu nezavisno potvrđeni.
Međutim, Mekgregor smatra da upravo takvi napadi povećavaju unutrašnji pritisak u Rusiji da odgovor više ne bude ograničen samo na položaje ukrajinske vojske.
Surovikin ponovo u centru pažnje
Posebnu pažnju izaziva pitanje budućnosti ruskog vojnog vrha.
U razgovoru je preneta nezvanična informacija da bi mandat načelnika Generalštaba Valerija Gerasimova mogao da bude završen sredinom septembra.
Zvanična odluka o tome nije potvrđena.
Upravo u tom kontekstu ponovo se pojavljuje ime generala Sergeja Surovikina.
Surovikin se vratio iz Afrike i pojavio se na sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, što je otvorilo prostor za spekulacije o njegovoj mogućoj novoj ulozi.
Ipak, u razgovoru je istaknuto da postoje ozbiljne sumnje da bi upravo Surovikin mogao da postane načelnik Generalštaba, između ostalog i zato što je reč o generalu vazduhoplovstva, dok bi Moskva mogla da preferira oficira kopnene vojske.
Šta će se dogoditi u septembru?
Eventualna promena na vrhu ruske vojske mogla bi, prema ovoj analizi, da bude pokazatelj pravca u kojem Kremlj želi da vodi narednu fazu rata.
Gerasimov se povezuje sa sporijim i metodičnijim načinom izvođenja operacija, dok se pojedine Putinove novije poruke tumače kao zahtev da se ofanzivna dejstva ubrzaju.
Zbog toga se septembar izdvaja kao potencijalno važan trenutak.
Veliku ulogu imaće i vremenski uslovi. Ukoliko obilne padavine ne pretvore teren u blato, ruske snage mogle bi da dobiju dodatni period pogodan za intenzivnije kopnene operacije.
Kombinacija velikih rezervi, strateškog značaja Odese, intenzivnijih udara i procene da Evropa možda nema političku i vojnu osnovu za direktnu intervenciju mogla bi da dovede do potpuno drugačijeg tempa sukoba.
Ključno pitanje zato više nije samo gde bi ruske snage mogle sledeće da napreduju, već da li Moskva smatra da je došao trenutak da pokuša da ubrza čitav rat.
Izvor: razgovor Glena Dizena i Daglasa Mekgregora
