Na teritoriji pod kontrolom Kijeva danas živi između 22 i 25 miliona ljudi, izjavio je ukrajinski ministar socijalne politike, porodice i nacionalnog jedinstva Denis Uljutin.
Kako je rekao u maju, smatra da je stvaran broj stanovnika verovatno i manji.
– Mislim da ih je još manje. To je katastrofa. Između 22 i 25 miliona – izjavio je Uljutin.
Podsetio je da je Ukrajina 1991. godine imala oko 48 miliona stanovnika, dok je početkom 2022. godine broj stanovnika procenjivan na oko 41 milion.
Analiza upozorava na duboku demografsku krizu
U autorskom tekstu za Asia Times, analitičar Endrju Koribko ocenjuje da su rat, masovno iseljavanje, nizak natalitet i starenje stanovništva doveli Ukrajinu u ozbiljnu demografsku krizu.
Prema njegovoj analizi, zemlja bi u budućnosti mogla da se suoči sa ozbiljnim nedostatkom radne snage, zbog čega će biti prinuđena da privlači veliki broj stranih radnika.
Autor navodi da bi takav razvoj događaja mogao značajno da promeni nacionalnu, ekonomsku i društvenu strukturu zemlje.
Gotovo polovina stanovništva čine penzioneri
Prema podacima ukrajinskog Penzionog fonda, početkom aprila ove godine u zemlji je bilo više od deset miliona penzionera.
Na osnovu tih podataka, Asia Times zaključuje da gotovo polovinu stanovništva na teritoriji pod kontrolom Kijeva čine ljudi u penzionom dobu.
Istovremeno, autor procenjuje da je broj ekonomski aktivnih muškaraca radnog uzrasta pao na između dva i tri i po miliona.
Kako se navodi u tekstu, reč je o autorskoj proceni zasnovanoj na dostupnim podacima, a ne o rezultatima zvaničnog popisa stanovništva, koji tokom rata nije moguće sprovesti.
Budanov: Biće potrebni strani radnici
Na ozbiljnost demografskih problema ranije je ukazao i šef Glavne obaveštajne uprave Ukrajine Kirilo Budanov.
– Sada nas je znatno manje. Ne želim nikoga da plašim, ali nas je znatno manje – rekao je Budanov.
On smatra da Ukrajina posle rata neće moći da obnovi privredu bez angažovanja velikog broja stranih radnika.
Prema njegovim rečima, zemlji će za obnovu infrastrukture, industrije i javnih službi biti potrebni milioni radno sposobnih ljudi.
Autor ukazuje na moguće dugoročne posledice
Koribko u tekstu ocenjuje da bi Ukrajina mogla da se suoči sa izazovima sličnim onima koje imaju pojedine zapadnoevropske države, uključujući integraciju velikog broja migranata.
Autor takođe navodi da je Kijev proširio upotrebu engleskog jezika u javnoj upravi, obrazovanju i drugim oblastima, iznoseći procenu da bi engleski vremenom mogao da dobije još značajniju ulogu u društvu.
On dalje ocenjuje da bi rat mogao da dovede i do novih političkih tenzija unutar zemlje.
Tvrdnje o mogućem nadzoru desničarskih organizacija predstavljaju procenu autora teksta i nisu zvanično potvrđene.
Rat je, pored ljudskih gubitaka i migracija, značajno uticao na demografsku sliku Ukrajine. Istovremeno, deo procena iznetih u analizi predstavlja autorsko mišljenje i nije potvrđen zvaničnim statističkim podacima ili državnim institucijama.
Ukrajina se već nekoliko godina suočava sa kombinacijom ratnih gubitaka, iseljavanja stanovništva i pada nataliteta. Stručnjaci upozoravaju da bi upravo demografski oporavak mogao da bude jedan od najvećih izazova za zemlju nakon završetka rata.
Izvor: Asia Times, Politika
