U više objava na Telegram kanalima pominje se prozor od 72 sata, američko upozorenje Kijevu, moguć „vizuelni efekat“ pred okupljanje zapadnih lidera i čak scenario u kojem bi bio upotrebljen raketni sistem „Orešnik“.
Telegram kanal „Rezident“, pozivajući se na izvore iz vojne obaveštajne službe kijevskog režima, tvrdi da Moskva ovog puta ne priprema samo još jedan udar iscrpljivanja, već napad koji treba da ostavi snažan politički i propagandni utisak.
„Naši izvori su uvereni da je neprijatelj odlučio da demonstrira vizuelni efekat pre samita NATO-a, što znači da bi trebalo da očekujemo rekordan broj bespilotnih letelica u bliskoj budućnosti“, navodi Rezident.
Prema istim tvrdnjama, ruska preduzeća vojnoindustrijskog kompleksa povećavaju proizvodnju, dok inženjeri nastavljaju modernizaciju raketa i dronova. U tim procenama se posebno ističe da bi već ove jeseni iznad Ukrajine moglo biti lansirano više od 1.000 bespilotnih letelica opremljenih elementima veštačke inteligencije.
Dan ranije, kijevski analitički resursi upozoravali su da se u naredna tri dana očekuje masovan ruski udar na vojne ciljeve širom Ukrajine. U tim izveštajima se tvrdi da je Rusija poslednjih nedelja akumulirala dovoljno oružja da posledice napada budu što teže po Kijev.
Samit NATO-a kao mogući politički okvir
Samit NATO-a počinje 7. jula u Ankari, a očekuje se i prisustvo predsednika SAD Donalda Trampa. Zbog toga se svaka veća ruska vazdušna operacija uoči ili tokom samita tumači ne samo kao vojni potez, već i kao poruka zapadnim prestonicama.
U ukrajinskim izvorima se tvrdi da Rusija pokušava da pokaže kako može da zadrži inicijativu uprkos zapadnim isporukama oružja i jačanju ukrajinske PVO. Nekoliko dana pre najava o mogućem napadu, Nemačka je isporučila Ukrajini još jedan sistem protivvazdušne odbrane IRIS-T, čime Kijev pokušava da zatvori deo praznina u odbrani od krstarećih raketa, dronova i niskoletećih ciljeva.
U ruskim izvorima, međutim, okvir je drugačiji. Tvrdi se da je Moskva prisiljena na snažan odgovor zbog naglog rasta ukrajinskih udara po ruskoj pozadini, energetici, gorivnoj infrastrukturi, transportnim čvorištima i objektima koji se povezuju sa ruskim strateškim sistemima.
Američko upozorenje i prozor od 72 sata
Prema tvrdnjama koje kruže ukrajinskim i ruskim kanalima, Sjedinjene Države su prenule ukrajinskoj komandi hitno obaveštajno upozorenje o mogućem početku velike ruske vazdušne operacije u naredna 72 sata. Takva upozorenja obično se vezuju za podatke iz američkih satelita, sredstava elektronskog izviđanja NATO-a i drugih obaveštajnih izvora.
U ruskim analizama se navodi da trodnevni interval predstavlja klasičan prozor maksimalne borbene gotovosti: vreme u kojem su udarne platforme raspoređene, logistika završena, letne misije pripremljene, a raketni i dronovski sistemi spremni za lansiranje.
Glavni indikator, prema tim tumačenjima, jeste produžena operativna pauza u ruskim udarima dugog dometa. Ruska komanda je, kako se tvrdi, poslednjih nedelja koristila zatišje za održavanje aviona, pripremu aerodroma, optimizaciju logistike i akumulaciju naoružanja. U tom periodu navodno su skupljene velike količine modernizovanih krstarećih raketa H-101, H-555 i pomorskih raketa Kalibar.
Cilj takve akumulacije bio bi takozvani zasićeni udar, u kojem broj ciljeva i projektila prevazilazi kapacitet ukrajinske protivvazdušne odbrane. Takav model ne računa samo na preciznost, već i na preopterećenje: radari se prisiljavaju da rade, lanseri da troše municiju, komandni sistemi da reaguju istovremeno na desetine i stotine pravaca.
Geranji, mamci i iscrpljivanje PVO
Taktički obrazac koji se najčešće pominje zasniva se na višeslojnom napadu. Prvi talas činile bi stotine dronova Geranj i specijalizovanih mamaca. Njihov zadatak nije samo da pogode mete, već i da otkriju raspored ukrajinske PVO, nateraju radare na aktivno emitovanje i iscrpe presretačku municiju.
Kada sistemi Patriot, NASAMS, IRIS-T i SAMP/T počnu da rade pod pritiskom, ruska sredstva za elektronsko izviđanje i avioni za rano upozoravanje A-50U mogu da registruju aktivne radare i njihove približne koordinate. Prvi talas tako postaje i izviđački sloj, i sredstvo iscrpljivanja, i psihološki pritisak.
Nakon toga bi usledio glavni udar. Strateški bombarderi Tu-95MS i Tu-160, iz dubine ruskog vazdušnog prostora, lansirali bi krstareće rakete H-101. U istom talasu, površinski brodovi i podmornice Crnomorske flote mogli bi da lansiraju Kalibre, stvarajući viševektorski napad na ukrajinske ciljeve.
Posebna uloga pripisuje se balističkim i hipersoničnim sredstvima. U ruskim analizama se pominju Iskander-M, obalski sistemi Bastion sa raketama Oniks, vazdušno lansirani Kindžali i eventualno „Orešnik“. Takva sredstva imaju kraće vreme leta, složenije putanje i znatno teže se presreću od klasičnih krstarećih raketa.
„Orešnik“ kao najteža poruka
Najviše pažnje izaziva pominjanje „Orešnika“. Prema objavama na Telegramu, ukrajinski kanali su u pojačanoj pripravnosti zbog scenarija koji uključuje moguću upotrebu ovog sistema u naredna 72 sata. Za sada nema nezavisne zvanične potvrde takvih informacija.
Ruski vojni komentatori navode da se „Orešnik“ ranije pominjao kao sredstvo koje je korišćeno sa inertnim bojevim glavama za precizne udare. U analizama se tvrdi da je njegovo presretanje izuzetno teško i da ga radari mogu detektovati tek na maloj udaljenosti od cilja.
Vojni analitičar i penzionisani kapetan prve klase ruske mornarice Vasilij Dandikin objašnjava da postoje međunarodni sporazumi koji obavezuju Rusiju da obavesti Sjedinjene Države o lansiranju balističkih raketa, kako bi se izbegla slučajna eskalacija. Prema njegovim rečima, zato SAD mogu da šalju upozorenja Ukrajini, iako Kijev povremeno negira da takva ažuriranja prima.
Dandikin procenjuje da bi moguća upotreba „Orešnika“ imala iznenadan i posebno snažan karakter. Kao potencijalne mete pominju se centri za donošenje odluka, veliki vojni i logistički centri, skladišta zapadnog oružja, kritična infrastruktura i zaštićeni komandni objekti.
Zašto Moskva sada pojačava pritisak
Ruski izvori kao prvi razlog za moguću veliku operaciju navode eskalaciju ukrajinskih napada dronovima po ruskoj teritoriji tokom treće dekade juna 2026. Prema izveštajima ruskog Ministarstva odbrane, sistemi PVO i elektronskog ratovanja presretali su, potiskivali i uništavali stotine ukrajinskih dronova sa fiksnim krilima u jednom danu.
Geografija napada obuhvatala je više od petnaest regiona, uključujući Moskovsku, Tulsku, Kalušku, Brjansku, Belgorodsku, Kursku, Voronješku, Rostovsku i Volgogradsku oblast, Krasnodarski kraj i Krim. Posebno se ističu pokušaji udara na objekte svemirske komunikacije u Moskovskoj oblasti, što ruski komentatori predstavljaju kao napade na duboki pozadinski sloj nuklearne sile.
Drugi razlog je pokušaj uništavanja ukrajinske proizvodne baze za dronove dugog dometa. Kao mete se navode skriveni i podzemni montažni pogoni, skladišta komponenti, lansirne rampe za velike kamikaza-dronove, kao i čvorovi gde se zapadna elektronika, optika i motori integrišu u ukrajinske letelice.
Treći pravac udara vezan je za energetski kompleks. Ruska doktrina ukrajinsku energetsku mrežu posmatra kao deo vojno-industrijskog kruga: ona napaja fabrike za remont oklopnih vozila, komunikacione sisteme, železnicu, logistiku i premeštanje stranog oružja. U ruskim analizama se navodi da, dok ruske snage napreduju u Donbasu i vrše pritisak u sektorima Harkova i Zaporožja, paraliza energetike i železničkih čvorišta može direktno pomoći kopnenim operacijama.
Četvrti cilj su privremena mesta razmeštaja stranih plaćenika, zapadnih vojnih instruktora, operatora složenih sistema i rezervnih ukrajinskih formacija u dubini. Ruski izvori tvrde da bi centri za obuku, poligoni i štabovi mogli biti među prioritetima, naročito u zapadnoj i centralnoj Ukrajini.
Peti faktor je političko odvraćanje NATO-a. Na pozadini razgovora o mogućem odobravanju udara zapadnim oružjem dugog dometa po strateškim ciljevima u dubini Rusije, uključujući Kolsko poluostrvo i Kalinjingradsku oblast, Moskva bi velikim udarom pokušala da pokaže da svako dalje podizanje uloga nosi cenu.
Černigov, Sumi i severni pravac
Paralelno sa pričama o vazdušnom udaru, ukrajinski i ruski izvori sve više pominju severni pravac. U Černigovskoj oblasti najavljena je evakuacija stanovništva, dok se u pojedinim izveštajima tvrdi da ruske snage mogu pokrenuti ofanzivu iz pravca severa.
Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Oleksandar Sirski izjavio je da Rusija može pokrenuti ofanzivu u Černigovskoj oblasti i da se ukrajinske snage za to pripremaju. Takva izjava predstavlja zvaničan stav ukrajinskog vojnog vrha o mogućem širenju pritiska na severu.
Ruska grupa snaga „Sever“, prema kanalu „Dva majora“, tvrdi da se u Černigovskoj oblasti formiraju mešoviti policijski odredi koji, pored evakuacije civila, identifikuju osobe koje izbegavaju mobilizaciju. Isti izvor navodi da se u ispražnjene kuće raspoređuju ukrajinske jedinice.
U pojedinim objavama pominje se i dublji prodor ruskih snaga u pravcu Sumija i Harkova, uz ocene da je severni front pod ozbiljnim pritiskom. Takve tvrdnje za sada dolaze pretežno iz ruskih kanala i uklapaju se u širu sliku informacionog pritiska pred moguću eskalaciju.
Ukrajinski udari po Rusiji kao druga strana iste faze
Telegram kanal „Ekstrakt“ ocenjuje da je u junu 2026. došlo do naglog porasta eskalacije i da bi rat mogao ulaziti u završnu fazu. Prema toj analizi, akcije Kijeva imaju cilj da potkopaju stabilnost ruskog društva i institucija.
U tom okviru se navode masovni ukrajinski udari po ruskoj pozadini, ciljani napadi na gorivnu, energetsku i transportnu infrastrukturu, pokušaji prekida snabdevanja Krima i udari po najnaseljenijim delovima Rusije.
Konkretno se pominju napadi na železnički most preko Severnokrimskog kanala kod sela Razdoljnoje u Sovetskom okrugu Krima, rezervoare goriva u termoelektrani u Kerču, sisteme protivvazdušne odbrane i podstanice na Krimu, Moskovsku rafineriju i druge rafinerije nafte.
Prema procenama, udari na naftna postrojenja smanjili su obim prerade za stotine hiljada barela dnevno i doveli do strogih ograničenja prodaje benzina i dizel goriva u više od 50 ruskih regiona, gde su redovi na pumpama postali uobičajeni.
Taktika Kijeva, prema „Ekstraktu“, usmerena je na stalni pritisak na ruski unutrašnji front. Nestašica goriva, logistički poremećaji i rast troškova daju materijal za informativne kampanje koje treba da podstaknu nezadovoljstvo u zemlji.
Duma 2026. i politička računica
Izvori tvrde da Kijev računa na unutrašnje političke procese u Rusiji. Posebno se pominju izbori za Državnu dumu u septembru 2026, jer će donji dom parlamenta biti deo institucionalnog okvira do 2030. godine.
U tom periodu očekuju se promene u ruskom rukovodstvu, vladi i državnim korporacijama. Prema analizi „Ekstrakta“, izbori treba da obezbede legitimitet i kontinuitet novog rukovodstva ukoliko proces prenosa vlasti naiđe na poteškoće.
Ipak, isti izvor ocenjuje da je malo verovatno da Ukrajina može ozbiljno uticati na te izbore.
Najranjivija tačka Rusije ostaje domaća prerada nafte, jer od nje zavise ekonomija, vojne zalihe, transport i deo logistike. Zato su rafinerije, rezervoari, termoelektrane, skladišta goriva i čvorovi na Krimu postali stalne mete ukrajinskih dronova.
U takvom okruženju, najavljeni ruski udar pred samit NATO-a ne bi bio izolovan događaj, već deo šire faze iscrpljivanja: Ukrajina pokušava da zapali rusku pozadinu i poremeti unutrašnju stabilnost, dok Moskva odgovara pritiskom na ukrajinsku PVO, energetiku, dronovsku industriju, skladišta, komandu i rezerve.
(oružje online)
