Dok se pažnja međunarodne javnosti poslednjih dana usmerava na više kriznih žarišta istovremeno, u Moskvi je održan događaj koji je privukao veliku pažnju vojnih i političkih krugova.
Povodom Dana Rusije, predsednik Vladimir Putin sastao se u Kremlju sa grupom oficira i vojnika koji učestvuju u borbenim dejstvima, a razgovor je otvorio niz tema koje se tiču stanja na frontu, razvoja novih tehnologija i daljih planova ruskog vojnog vrha.
Susret nije bio usmeren na visoku komandu Oružanih snaga Rusije, već na oficire jurišnih jedinica koji su u Kremlj došli kako bi primili odlikovanja.
Upravo kroz njihove izveštaje Putin je dobio detaljan pregled problema sa kojima se vojska suočava na terenu, kao i rešenja koja se razvijaju u ruskom vojno-industrijskom kompleksu.
Merkuris ocenjuje da se tokom poslednjih šest nedelja pojavio drugačiji Putin od onog koji je tokom prethodne godine dominirao diplomatskim inicijativama i pregovorima.
Umesto lidera koji razgovara sa Donaldom Trampom, Stivom Vitkofom i drugim američkim predstavnicima o mogućim političkim rešenjima sukoba, sada se u prvi plan vraća vrhovni komandant fokusiran na vojnu pobedu i upravljanje ratnom ekonomijom.
Prema njegovoj analizi, rusko rukovodstvo više ne gaji očekivanja da bi pregovori mogli da dovedu do trajnog sporazuma. Ipak, smatra da je diplomatski proces imao određeni efekat jer je doveo do značajnog smanjenja američkog angažovanja u ukrajinskom sukobu.
Kako navodi, ogromni tokovi američkog naoružanja koji su pristizali u Ukrajinu između 2022. i 2024. godine danas su u velikoj meri zaustavljeni, dok se Vašington postepeno udaljava od direktnog učešća u ratu.
Posebno zanimljiv deo razgovora odnosio se na tehnološku trku koja se vodi na frontu. Oficiri su govorili o dronovima, sistemima elektronskog ratovanja, komunikacionoj opremi i zaštiti od bespilotnih letelica.
Prema opisu iz Kremlja, brojni istraživački centri, inženjeri i laboratorije rade paralelno na razvoju novih rešenja, dok Ministarstvo odbrane testira rezultate na terenu i potom pokreće masovnu proizvodnju najuspešnijih sistema.
Velika pažnja posvećena je projektu Rasvet, ruskom satelitskom sistemu koji se često poredi sa Starlinkom. Vojnici su otvoreno govorili o prednosti koju ukrajinskim snagama pruža Starlink kroz stabilne komunikacije i upravljanje dronovima.
Putin je, međutim, poručio da su tehnički problemi sistema Rasvet rešeni i da je tehnologija spremna za upotrebu.
Prema njegovim rečima, glavni problem više nije razvoj sistema već broj satelita u orbiti. On je nagovestio da bi taj nedostatak mogao biti otklonjen veoma brzo i ostavio utisak da bi Rasvet mogao da postane potpuno operativan već tokom ove godine.
Merkuris smatra da bi narednih meseci moglo uslediti intenzivnije lansiranje novih satelita kako bi se mreža proširila.
Putin je takođe govorio o novim ometačima namenjenim borbi protiv ukrajinskih FPV dronova i naglasio da se razvija čitav niz tehnologija o kojima javno nije želeo da govori.
Istovremeno je ocenio da je ukrajinska vojska postala previše zavisna od bespilotnih sistema i da bi ozbiljnije ograničavanje njihove efikasnosti moglo značajno promeniti situaciju na liniji fronta.
Tokom sastanka dotaknuta je i šira geopolitička slika. Putin je ponovio stav da Rusija ne vodi sukob samo protiv Ukrajine, već protiv čitavog kolektivnog Zapada.
On je sadašnju zapadnu koaliciju uporedio sa istorijskim savezima koji su u prošlosti ratovali protiv Rusije, uključujući Napoleonovu vojsku i nemačku koaliciju tokom Drugog svetskog rata.
Merkuris navodi da je tokom boravka u Rusiji stekao utisak da takvo viđenje sukoba deli veliki deo stanovništva. Prema tom shvatanju, rat bi odavno bio završen da se na drugoj strani nalazi samo Ukrajina, dok se sada posmatra kao širi sukob između Rusije i zapadnog bloka.
Govoreći o toku rata, Putin je izrazio uverenje da Zapad neće ostvariti cilj strateškog poraza Rusije i da će ruska vojska ostvariti svoje ratne ciljeve. Istovremeno je naglasio da teritorije o kojima govori neće biti vraćene pregovorima, već će ih, kako smatra, zauzimati ruske snage na bojnom polju.
Poseban osvrt dat je na ukrajinske napade dronovima duboko unutar ruske teritorije. Putin je priznao da takvi udari izazivaju određenu štetu, ali je naglasio da se oštećenja brzo saniraju i da kampanja nema značajan uticaj na rusku ekonomiju u celini. Najavio je dodatno jačanje protivvazdušne odbrane kako bi se taj problem stavio pod kontrolu.
Kao odgovor na napade, najavljeno je povećanje udara na ukrajinsku infrastrukturu. Merkuris podseća i na ranije informacije o ubrzanom razvoju sistema Orešnik, za koji se spekuliše da bi mogao biti korišćen protiv komandnih centara u Kijevu i podzemnih objekata koje koristi ukrajinska strana.
Jedan od najupečatljivijih delova analize odnosi se na situaciju kod Konstantinovke. Pozivajući se na ukrajinske izvore koje je prikupio bloger poznat pod nazivom „Events in Ukraine“, Merkuris tvrdi da se odbrana grada nalazi u veoma teškom stanju.
Prema tim izvorima, ruski dronovi imaju značajnu prednost na bojištu, dok ruska avijacija FAB bombama nanosi ozbiljne gubitke ukrajinskim položajima.
Neki ukrajinski vojni komentatori, navodi se, smatraju da bi preostale jedinice trebalo hitno povući kako bi se izbegli još veći gubici. Ako Konstantinovka padne, Merkuris očekuje dodatno pogoršanje položaja ukrajinskih snaga u Slavjansku i Kramatorsku.
Kao dodatni pokazatelj razvoja situacije na terenu navodi se da ruska artiljerija kalibra 152 milimetra već redovno gađa ciljeve u području Kramatorska, što ukrajinski izvori takođe potvrđuju.
U završnom delu izlaganja Merkuris se osvrnuo na pregovore između Sjedinjenih Država i Irana. Iako obe strane tvrde da su blizu sporazuma o nuklearnom pitanju, on ocenjuje da za sada nema jasnih dokaza da je dogovor zaista na dohvat ruke.
Posebnu pažnju privukla je informacija koju je dobio od jednog izvora, a prema kojoj vlasnici tankera koji prolaze kroz Ormuski moreuz navodno plaćaju Iranu tranzitnu taksu od dva miliona dolara po brodu kako bi bezbedno prošli kroz to područje.
Prema toj tvrdnji, sredstva za te isplate navodno obezbeđuje američka vlada. Merkuris naglašava da nije mogao nezavisno da potvrdi ove navode.
Još kontroverznija bila je tvrdnja da određeni krugovi u SAD navodno utiču na finansijska tržišta kako bi veštački održavali niže cene nafte. Prema informacijama koje je dobio, takva politika mogla bi kasnije izazvati nagli rast cena energenata i globalnu recesiju.
Prema toj spekulaciji, pojedini stratezi veruju da bi snažan skok cena nafte stavio Kinu pred težak izbor između trošenja rezervi za kupovinu energenata i zaštite sopstvene valute.
U oba slučaja, tvrdi izvor na koji se Merkuris poziva, posledice bi mogle da utiču na razvoj finansijskih mehanizama BRIKS-a i da očuvaju dominantnu ulogu dolara u međunarodnom finansijskom sistemu.
