Ruske snage ostvaruju postepene dobitke još od početka sukoba sa Ukrajinom u februaru 2022. godine, ali je njihovo napredovanje ove godine usporeno, dok ukrajinske trupe pojačavaju pritisak na frontu kako bi pokušale da ih potisnu nazad.
Brigadni general Andrej Bilecki, koji komanduje Trećim armijskim korpusom Ukrajine, jednom od najcenjenijih borbenih jedinica zemlje, rekao je u intervjuu za Rojters da veruje kako je ruska vojska iscrpljena i nesposobna za velike proboje.
Ako ukrajinska vojska uspe da izgradi i održi zamah tokom nekoliko meseci, može preuzeti inicijativu duž linije fronta i naterati Rusiju da odustane od svojih planova da zauzme preostali deo Donjecke oblasti na istoku Ukrajine koji još nije pod njenom kontrolom, rekao je on.
„Verujem da je narednih šest do devet meseci prekretnica“, rekao je Bilecki na neotkrivenoj podzemnoj lokaciji u severoistočnoj Harkovskoj oblasti.
„Tačnije, mislim da je narednih šest meseci najkritičnije“, dodao je.
Pitanje kontrole nad Donjeckom predstavljalo je prepreku u mirovnim pregovorima koje podržavaju SAD, a koji su trenutno u zastoju, pošto Rusija zahteva celu oblast, dok Ukrajina odbija da se povuče sa teritorija koje moskovske trupe nisu uspele da osvoje.
„Moramo da definišemo pravce u kojima možemo da poboljšamo svoje pozicije, zauzmemo neke strateške tačke, a zatim da razgovaramo sa Rusima iz pozicije snage – ne slabosti – o zaista stabilnom primirju“, rekao je Bilecki, desničarski politički vođa koji je osnovao veteranski bataljon Azov i sada komanduje desetinama hiljada vojnika.
„Sa vojne tačke gledišta, to je realno.“
Rusko Ministarstvo odbrane nije odmah odgovorilo na zahtev za komentar. Ruski predsednik Vladimir Putin obećao je pobedu u Ukrajini i ovog meseca izjavio da smatra kako se rat približava kraju.
Napredovanje Rusije dodatno je otežano odlukom milijardera Ilona Maska da uskrati ruskim snagama pristup satelitskom internet servisu Starlink, piše Rojters.
U međuvremenu, Kijev je pojačao napade dronovima srednjeg dometa na rusku protivvazdušnu odbranu i logistiku, što je omogućilo većem broju dalekometnih udara da pogode naftna i vojna postrojenja u Rusiji.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je prošle nedelje da je Ukrajina tokom 2026. godine povratila skoro 600 kvadratnih kilometara teritorije. Rojters navodi da nije mogao nezavisno da potvrdi tu brojku. Moskva trenutno kontroliše gotovo petinu ukrajinske teritorije.
Analizirajući vojnu situaciju, Džon Helin iz finske analitičke grupe Black Bird složio se sa Bileckim da je iscrpljenost problem za ruske snage, dok ukrajinske ratne napore otežava nedostatak ljudstva.
„Čini se da je, četiri ili pet meseci nakon početka ove godine, mnogo verovatnije da će se Rusi iscrpeti pre nego što ukrajinski problemi dostignu tačku pucanja“, rekao je za Rojters.
U ponedeljak je Institut za proučavanje rata saopštio da ukrajinske snage sada „aktivno dovode u pitanje pozicioni karakter rata“ i da bi uskoro mogle biti sposobne za ograničene mehanizovane napade.
„Pojas tvrđava“
Ruske trupe vrše pritisak na „Pojas tvrđava“ na istoku Ukrajine, gde se vode borbe unutar strateški važnog grada Konstantinovka, njegovog južnog kraja.
Ta grupa snažno utvrđenih gradova predstavlja oslonac ukrajinske odbrane. Njihovo zauzimanje omogućilo bi Rusiji da ugrozi ostatak Donbasa.
Bilecki, čije snage drže više od desetine ukupne linije fronta, rekao je da njegove trupe čvrsto drže bok oko Slavjanska, severnog uporišta tog pojasa, i primoravaju Rusiju da grad napada direktno.
Takvi skupi napadi doprineli su iscrpljivanju ruskih snaga i velikim gubicima među komandantima na terenu, rekao je on, opisujući to kao profesionalnu degradaciju ruske vojske.
„Nedostatak ljudstva im više ne dozvoljava da napreduju kao pre godinu dana“, rekao je Bilecki.
Dodao je da je prerano donositi zaključke o nedavnom uspehu Kijeva, ali da Ukrajina može da ga iskoristi nastavkom napada srednjeg dometa i „pažljivim“ napredovanjem.
Moskva „radikalno gubi“ u komunikacijama na bojištu zbog Maskovog obračuna sa korišćenjem Starlinka, rekao je Bilecki.
Međutim, ocenio je da su strane izjednačene kada je reč o razvoju tehnologije – pri čemu Ukrajina vodi u bespilotnim kopnenim vozilima (UGV) i teškim bombarderskim dronovima, dok Rusija prednjači u razvoju dronova sa optičkim vlaknima, koje nije moguće ometati.
Njegov korpus, potencijalni model za modernizovanu ukrajinsku vojsku, predvodi napore za transformaciju obuke i integraciju novih tehnologija poput UGV sistema kao važnog dela strategije na bojištu.
Bileckijeve jedinice prednjače u upotrebi prikrivenih kamikaza-dronova i robota naoružanih mitraljezima ili raketnim bacačima kako bi zamenili značajan deo pešadije, sa ciljem da to dostigne 30% do 2027. godine, rekao je on.
Sledeća „revolucija“ omogućiće komandantima da izvode „kreativnije“ kombinovane napadne operacije uz očuvanje dragocenih ljudskih resursa, rekao je Bilecki.
„To će se dogoditi ove godine i mislim da ćemo pokazati kako je naš korpus živ primer toga“, zaključio je.
