Dok svet prati sukob između SAD, Izraela i Irana, iza kulisa se ponovo pokreću diplomatske inicijative za završetak rata u Ukrajini, a u javnosti su se pojavili dokumenti koji navodno otkrivaju kako Kremlj planira da predstavi kraj sukoba ruskoj javnosti.
Prema pisanju istraživačkog portala „Dosije centar“, procureli su delovi interne prezentacije pod nazivom „Posle pobede“, koju su navodno pripremili saradnici Sergeja Kirijenka, jednog od najuticajnijih ljudi u administraciji Vladimira Putina.
Dokument opisuje scenario po kojem bi Moskva mogla da okonča rat i istovremeno ga predstavi kao veliku rusku pobedu uprkos ogromnim gubicima i činjenici da ključni ciljevi invazije nisu ostvareni ni posle više od četiri godine sukoba.
Kremlj navodno priprema sopstveni scenario mira
Prema navodima Instituta za proučavanje rata (ISW), rad na prezentaciji počeo je još u februaru zbog sve veće zabrinutosti u Kremlju oko stanja ruske ekonomije i problema na frontu.
Scenario iz dokumenta predviđa da Sjedinjene Američke Države potpišu dva odvojena sporazuma — jedan sa Rusijom, a drugi sa Ukrajinom.
Po tom planu, Rusija bi zadržala kontrolu nad Donjeckom i Luganskom oblasti, dok bi se povukla iz delova Harkovske i Sumske oblasti.
Front u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti bio bi zamrznut.
Ukrajina kao tampon-zona
Dokument navodno predviđa i ukidanje američkih sankcija Rusiji, dok bi evropske sankcije ostale na snazi.
Ukrajina bi dobila neutralan status i služila kao tampon-zona između Rusije i Zapada.
Volodimir Zelenski ostao bi na vlasti, dok bi takozvana „denacifikacija“, jedan od glavnih Putinovih ratnih ciljeva, bila sprovedena samo simbolično.
Kremlj strahuje od ekonomskog sloma
Autori dokumenta upozoravaju da bi nastavak rata predstavljao veliki rizik za Rusiju.
Navodi se da bi Kremlj morao potpuno da prebaci ekonomiju na ratni režim i sprovede novu masovnu mobilizaciju, što bi dodatno pogoršalo demografsku krizu izazvanu velikim vojnim gubicima.
Posebna pažnja posvećena je načinu na koji bi eventualni kompromis trebalo predstaviti ruskoj javnosti.
Plan je da se promoviše narativ da je Rusija „sprečila humanitarnu katastrofu u Donbasu“, ostvarila maksimalne rezultate bez opšte mobilizacije i zaustavila pokušaje Zapada da proširi rat.
Strah od pobune ultranacionalista
U dokumentu se navodno priznaje da bi deo ultranacionalističke javnosti i proratnih vojnih blogera mogao da se pobuni protiv ovakvog sporazuma.
Mnogi od njih i dalje zahtevaju potpuno vojno uništenje Ukrajine.
Kao odgovor na moguće kritike, vlast planira dodatno pooštravanje zakona o „diskreditaciji ruske vojske“ i jačanje uticaja lojalnih medija.
Da li je curenje namerno?
Institut za proučavanje rata smatra da postoji mogućnost da je Kremlj namerno pustio dokumenta u javnost kao deo propagandne kampanje.
Cilj bi mogao biti da se Rusija predstavi kao strana spremna na kompromis i pregovore, dok istovremeno pokušava da zadrži teritorijalne dobitke.
Analitičari ipak upozoravaju da Moskva pokušava da scenario koji joj trenutno odgovara predstavi kao veliki ustupak, iako ruska vojska mesecima nije ostvarila ozbiljniji napredak na frontu.
Novi pregovori u pozadini rata
U međuvremenu se pojavljuju nove diplomatske inicijative.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pokušava da obnovi pregovore između Moskve i Kijeva, dok se u Evropskoj uniji sve otvorenije govori o mogućim razgovorima sa Vladimirom Putinom.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je da EU vidi prostor za dijalog sa Kremljom.
Ipak, Moskva odbacuje ideju da Evropska unija bude posrednik u pregovorima, tvrdeći da je Brisel postao direktni učesnik sukoba.
