Odbijanje lidera EU da ubrzaju pristupanje Ukrajine izazvalo je frustraciju u Kijevu, a sve više evroskeptična retorika administracije Volodimira Zelenskog ometa napore da se pronađe kompromis, piše Fajnenšel tajms.
„Članstvo nije poklon“
Visoki ukrajinski zvaničnici iskoristili su nedavne sastanke sa svojim kolegama iz EU i SAD da kritikuju način na koji Evropska komisija upravlja procesom proširenja i da insistiraju na bržem roku. Prema rečima sedam zvaničnika koji su učestvovali u ovim razgovorima, ukrajinska strana tvrdi da je Briselu potrebna Ukrajina u Uniji koliko i Kijev želi da se pridruži.
– Članstvo nije poklon – rekao je jedan od zvaničnika, koji je govorio pod uslovom anonimnosti kako bi otkrio detalje privatnih razgovora.
– Možda postoji neko nesporazumanje u Kijevu oko toga.
– Kažu: ‘Dužni ste nam“ – rekao je drugi zvaničnik. – I to ne pomaže.
Treći je dodao: „Tu imamo pravi problem. Zelenski i njegovi saradnici nikada nisu zaista razumeli kako funkcioniše proširenje.“
Pomoć stiže, ali razlike ostaju
Lideri EU su ranije ovog meseca odobrili zajam od 90 milijardi evra za Kijev kako bi stabilizovao svoje finansije i kupio više oružja za odbranu od ruske agresije. Zajam je deblokiran nakon izbornog poraza mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je zadržavao novac.
Iako su sporazum o zajmu i Zelenskijevo učešće na samitu na Kipru prošle nedelje ublažili neke od tenzija, ostaje veliki jaz između Kijeva i Brisela oko procesa pristupanja.
Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je ove nedelje da nade Kijeva za brz ulazak „nisu realne“, dodajući da bi „cena bilo kakvog mirovnog sporazuma koji bi rezultirao članstvom u EU mogla biti da deo ukrajinske teritorije više ne bi bio ukrajinski“.
Više od kandidata, manje od članice
Ukrajini je dodeljen status kandidata za članstvo u EU u junu 2022. godine, četiri meseca nakon početka ruske invazije. Zelenski je naveo 2027. godinu kao ciljni datum pristupanja, ali su evropske prestonice odbacile tu ideju. Isto tako, odbijen je predlog Komisije za „obrnuto proširenje“, prema kojem bi Kijev dobio samo formalni status člana, a zatim postepeno pristupao beneficijama dok sprovodi preostale reforme.
Poslednjih nedelja, Francuska i Nemačka su predložile postepeni proces u kojem bi Ukrajina dobila „simbolične“ beneficije i postepen pristup mehanizmima EU u zamenu za ispunjavanje ciljeva reformi. Zvaničnici su rekli da bi to značilo da bi punopravno članstvo bilo udaljeno najmanje deceniju.
Zelenski: „Ne treba nam simbolično članstvo“
Upitan prošle nedelje u Kijevu o francusko-nemačkoj ideji, Zelenski je pozvao EU da „bude fer“, rekavši: „Ukrajini ne treba simbolično članstvo u EU“.
– Ukrajina se brani i time definitivno brani Evropu. I ne brani je simbolično – ljudi zaista ginu – rekao je. – Branimo je svim što imamo, svom snagom… Branimo zajedničke evropske vrednosti. Verujem da zaslužujemo punopravno članstvo u Evropskoj uniji.
Prema rečima dvojice visokih ukrajinskih zvaničnika, Zelenski je naložio svojim diplomatama da ne razmatraju niti ulaze u bilo kakve razgovore sa vladama EU o takvim predlozima i da razgovaraju isključivo o punopravnom članstvu.
– Nećemo ni razgovarati o tome – rekao je jedan od ukrajinskih zvaničnika.
„Morao je da čuje neke teške istine“
Na Kipru je nekoliko lidera EU pokušalo da ublaži očekivanja ukrajinskog predsednika, rekle su dve osobe upoznate sa razgovorima.
– Morao je da čuje neke teške istine – rekao je jedan zvaničnik.
– Neće biti tako lako kao što misli.
Ipak, Zelenski namerava da se drži svog maksimalističkog stava, rekli su visoki ukrajinski zvaničnici. Jedan od njih je rekao da Kijev veruje da će EU „vremenom postati realnija“ i približiti se stavu Ukrajine.
Nekoliko diplomata EU reklo je da razumeju pritisak pod kojim se Zelenski nalazi nakon četiri godine rata i da saosećaju sa njegovom frustracijom. Ali su naglasili da proces proširenja mora ostati zasnovan na zaslugama i da je, s obzirom na kraj direktne vojne i finansijske podrške SAD i osećaj napuštanja dugo zaustavljenog mirovnog procesa, EU sada najvažniji partner Ukrajine.
– Mi smo mu jedini prijatelji, pa bi možda bilo bolje da drži jezik za zubima – rekao je jedan zvaničnik.
Diplomate i zvaničnici EU rekli su da su reformski napori zemlje posustali, posebno u ključnim oblastima vladavine prava i borbe protiv korupcije. Takođe su ukazali na propuštene rokove tokom prošle godine za sprovođenje zakona koji bi Kijevu dali veći pristup energetskim i industrijskim tržištima EU.
Kijev se takođe odupirao zahtevu Brisela da poveća porez na dobit preduzeća kao uslov za isplatu dela kredita od 90 milijardi evra, tvrdeći da bi to iscrpelo ekonomiju koja je već opterećena troškovima rata.
– Njihov unutrašnji reformski zamah je zastao – rekla je druga osoba. – To nije dobro i svi to znaju.
(Index.hr)
