Snažan pritisak ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog da se Ukrajina brzo pridruži EU podiže tenzije sa evropskim prestonicama u vreme kada Vašington preispituje kontinuiranu podršku Kijevu, prenosi Fajnenšel tajms, pozivajući se na izvore.
Prema pisanju lista, odbijanje lidera EU da ubrzaju pristupanje Ukrajine podstaklo je frustraciju u Kijevu, a sve više evroskeptična retorika administracije potkopava napore za pronalaženje kompromisa.
Visoki ukrajinski zvaničnici iskoristili su nedavne sastanke sa kolegama iz EU i SAD da kritikuju način na koji Evropska komisija postupa sa proširenjem i da insistiraju na bržem rasporedu, insistirajući da je Briselu potrebna Ukrajina u bloku koliko i Kijev želi da se pridruži, prema rečima sedam zvaničnika prisutnih na tim razgovorima.
„Članstvo nije poklon“, rekao je jedan od zvaničnika, koji je želeo da ostane anoniman.
Kako je naveo, moguće je da postoji izvesno nezumevanje u Kijevu oko toga.
„Oni kažu: ‘Dužni ste nam'. A to nije od pomoći“, rekao je drugi zvanični.
Prema rečima još jednog izvora, postoji „pravi problem sa Ukrajinom“.
„Zelenski i njegov tim nikada nisu imali pravo razumevanje kako proširenje funkcioniše“, objasnio je zvaničnik.
Lideri EU su ranije ovog meseca dali zeleno svetlo za zajam od 90 milijardi evra Kijevu kako bi stabilizovali svoje finansije i omogućili mu da kupi više oružja u odbrani od ruskog rata.
Zajam je deblokiran nakon izbornog poraza mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je zadržavao novac.
Iako su sporazum o zajmu i učešće Zelenskog na samitu na Kipru prošle nedelje pomogli da se delimično smanjuju tenzije i dalje postoji velika razlika između Kijeva i Brisela oko procesa pristupanja, navodi britanski list.
Nemački kancelar Fridrih Merc je ove nedelje rekao da nade Kijeva za brz ulazak „nisu realne“, dodajući da cena bilo kakvog mirovnog sporazuma koji bi rezultirao članstvom u EU „može biti da deo teritorije Ukrajine više nije ukrajinski“.
Ukrajini je dodeljen status kandidata za EU u junu 2022. godine, četiri meseca nakon ruske invazije.
Zelenski je zahtevao 2027. godinu kao datum pristupanja, ali su se prestonice EU usprotivile toj ideji. Francuska i Nemačka su poslednjih nedelja predložile fazni proces u kojem bi Ukrajina dobila „simbolične“ beneficije i postepeni pristup mehanizmima EU u zamenu za ispunjavanje prekretnica u reformama.
Zvaničnici su rekli da bi to značilo najmanje deceniju pre sticanja punopravnog članstva.
Na pitanje novinara u Kijevu prošle nedelje o francusko-nemačkoj ideji, Zelenski je pozvao EU da „bude fer“ i poručio da Ukrajini nije potrebno „simbolično članstvo u EU“.
„Ukrajina se brani i definitivno brani Evropu. I ne brani Evropu simbolično – ljudi zaista ginu. Branimo je svim što imamo, svom snagom… Branimo zajedničke evropske vrednosti. Verujem da zaslužujemo punopravno članstvo u Evropskoj uniji“, poručio je Zelenski.
On je naložio svojim diplomatama da ne učestvuju u bilo kakvim diskusijama sa vladama EU o takvim predlozima i da razgovaraju samo o punopravnom članstvu u EU, rekla su dva visoka ukrajinska zvaničnika za Fajnenšel tajms.
Na Kipru je nekoliko lidera EU pokušalo da obuzda očekivanja ukrajinskog predsednika, rekle su dve osobe upoznate sa razgovorima.
„Morao je da čuje neke surove istine. Neće biti tako lako kao što misli“, rekao je četvrti zvaničnik.
Ipak, Zelenski je odlučan da promoviše svoj maksimalistički stav, tvrde visoki ukrajinski zvaničnici.
Jedan od visokih ukrajinskih zvaničnika rekao je da Kijev veruje da će EU postati „realnija s vremenom“ i približiti se ukrajinskom stavu.
Više diplomata EU je reklo da razumeju pritisak pod kojim je Zelenski bio nakon četiri godine rata i da saosećaju sa njegovom frustracijom, istovremeno naglasivši da proces proširenja mora ostati zasnovan na zaslugama.
Istakli su i da je sa prestankom direktne vojne i finansijske podrške SAD, EU sada najvažniji partner Ukrajine.
„Mi smo jedini prijatelji koje ima, tako da bi mu možda bilo bolje da ćuti“, rekao je jedan od zvaničnika.
Diplomate i zvaničnici EU rekli su da su napori zemlje u oblasti reformi smanjeni, posebno u kritičnoj oblasti vladavine prava i mera protiv korupcije.
Ukazali su i na propuštene rokove tokom prošle godine za sprovođenje zakona koji bi omogućili Kijevu da dobije veći pristup tržištima bloka za energetsku i industrijsku robu.
„Njihov pritisak na unutrašnje reforme je zastao. To nije dobro i svi to znaju“, dodao je zvaničnik.
Kijev se takođe opire zahtevu Brisela da poveća poreze na preduzeća kao uslov za isplatu dela kredita od 90 milijardi evra, tvrdeći da bi to bilo iscrpljivanje ekonomije koja već trpi troškove rata, piše FT.
