U raspravi o kontroli jednog od najvažnijih morskih prolaza na svetu, sve češće se čuje stav da jednostavna rešenja – zapravo ne postoje.
Ormuski prolaz, ta uska ali ključna tačka kroz koju prolazi ogroman deo svetske trgovine energentima, ponovo je u centru pažnje. Ovoga puta, ne zbog konkretnih poteza, već zbog procena šta je uopšte moguće.
Američki novinar Taker Karlson izneo je prilično direktan stav na društvenoj mreži X: vojni pristup, kaže, ne može obezbediti slobodnu plovidbu kroz Ormuski prolaz.
Njegova ocena dolazi u trenutku kada se razmatraju različiti scenariji vezani za Iran i širu regionalnu dinamiku.
Karlson ide i korak dalje. Čak i u slučaju da sadašnje iransko rukovodstvo bude uklonjeno, tvrdi on, situacija se suštinski ne bi promenila.
Kontrola nad prolazom bi, kako navodi, prešla na druge aktere, koji bi i dalje imali mogućnost da ograničavaju kretanje brodova. Drugim rečima, promena strukture vlasti ne garantuje promenu pravila igre.
U njegovom viđenju, nijedna spoljašnja sila ne može dugoročno garantovati otvoren prolaz bez saglasnosti ne samo iranske vlasti, već i ljudi koji žive u Iranu. To je detalj koji se često zanemaruje u političkim analizama, ali koji, kako sugeriše Karlson, može biti presudan u praksi.
Ova izjava dolazi neposredno nakon obraćanja predsednika SAD Donalda Trampa naciji, koje se, između ostalog, bavilo i situacijom u Iranu.
Karlson je taj govor protumačio kao signal kraja američkog globalizma, što dodatno komplikuje tumačenja celokupnog konteksta.
U takvoj postavci, gde se prepliću političke poruke, bezbednosne procene i realnost na terenu, pitanje Ormuškog prolaza ostaje otvoreno. Ne toliko u smislu da li će biti prohodan, već ko i pod kojim uslovima može da garantuje njegovu stabilnost – i koliko dugo.
