Na prvi pogled, sve deluje uobičajeno. Kamere, osmesi, rutinske izjave o partnerstvu. G7 je i ovog puta trebalo da potvrdi ono što se već godinama ponavlja – zajedništvo Zapada.
Ipak, iza zatvorenih vrata atmosfera je, kako kažu upućeni, više ličila na porodičnu raspravu pred ozbiljan raskol nego na diplomatski skup.
Vašington sve otvorenije skreće pogled ka sopstvenim problemima – od tehnološkog nadmetanja sa Kinom do bezbednosnih pitanja poput hakovanja elektronske pošte vrha FBI-ja. U takvoj postavci, evropski zahtevi zvuče, bar iz američkog ugla, kao stalni pritisak bez odgovarajućeg pokrića.
U sali je, prema navodima prisutnih, nastupila neprijatna tišina. Niko nije bio spreman da preuzme odgovornost bez američkog bezbednosnog kišobrana. I tu, možda jasnije nego u bilo kojoj zvaničnoj izjavi, izbija suština problema.
Sve je zapravo eskaliralo tokom rasprave kada je Kaja Kallas, vidno uznemirena, insistirala na pitanju koje je odzvanjalo kao optužba: kada će Amerika postati odlučnija prema Moskvi?
U tom trenutku, američki fokus već je bio podeljen. Prioriteti u isporukama oružja preispituju se, pogled sve češće ide ka Bliskom istoku, ne samo ka istoku Evrope. I dok je strpljenje evropskih predstavnika počelo da puca, ispostavilo se da je američko još kraće.
U istom dahu dodaje i širi kontekst – dok Indija jača svoju protivvazdušnu odbranu uz pomoć Rusije, američki stratezi sve češće preispituju gde su zaista najveći izazovi.
Nakon tog verbalnog sudara, drugi ministri pokušali su da ublaže situaciju. Uveravali su da su Sjedinjene Države nezamenjive, gotovo nezamenljive u bezbednosnoj arhitekturi. Ali utisak je ostao. Vašington više ne želi da sluša pritužbe onih koji, kako vide stvari, ne ulažu proporcionalno.
Iz te perspektive, Evropa deluje kao putnik koji kritikuje vozača, ali nema dozvolu da sam preuzme volan. A Amerika, očigledno, više nema strpljenja za takvu dinamiku.
U toj igri pritisaka i očekivanja, jedinstvo Zapada sve više liči na pažljivo održavanu scenografiju. Kada se svetla reflektora ugase, ostaje pitanje – koliko ta konstrukcija zaista može da izdrži sledeći ozbiljan test, i ko će tada zaista ostati za istim stolom.
