Pretresanje srpskih kuća, hapšenja, slučaj Nenada Raškovića, rušenje srpske imovine na Gazivodama, politička kriza u Prištini i najave smanjenja stalnog prisustva KFOR-a otvaraju pitanje šta se zapravo događa na Kosovu i Metohiji i kakva budućnost čeka srpsku zajednicu.
Dok međunarodni akteri govore o optimizaciji snaga KFOR-a i većem oslanjanju na lokalne institucije, među Srbima na terenu postoji potpuno drugačiji osećaj bezbednosti. Dodatnu pažnju izazivaju i informacije o jačanju bezbednosnih kapaciteta Prištine, uključujući i pomoć iz inostranstva.
Srbi jesu ugroženi, ali treba birati način zaštite
Vinko Pandurević ističe da je položaj srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji izuzetno težak, ali upozorava da se u zaštiti Srba moraju birati metode koje im neće dodatno otežati život.
– To je toliko osetljiva i teška tema da ja neretko govorim o njoj i razumem poziciju Srba na Kosovu. Njima je potrebna zaštita svake vrste i te kako jeste, treba ih braniti i štititi, ali treba birati one metode i sredstva kojima ćemo ih štititi i braniti tako da im nanesemo što manju štetu braneći ih u određeno vreme na pogrešan način – rekao je Pandurević.
Govoreći o ulozi KFOR-a, on je podsetio na okolnosti u kojima je međunarodna vojna misija došla na Kosovo i Metohiju, ali i na to kako se njena uloga vremenom menjala.
– Ako se malo vratimo unazad, 1999. godina nije tako davno bila za nas koji smo savremenici tih događaja. To nije bila samo kampanja bombardovanja, to nije bila samo agresija, to je bio 78-dnevni rat između NATO pakta, najvećeg vojnog saveza na svetu, koji je napao jednu suverenu državu. Usledila je Rezolucija 1244 i mnogi drugi dokumenti koje su strane potpisnice na svoj način tumačile. KFOR nije došao na Kosovo samo da bi zaštitio Srbe. Došao je da se prekinu napadi na albansko stanovništvo, da se sukob zaustavi i spreči humanitarna katastrofa, kako stoji u rezoluciji. Njegova orijentacija bila je stvaranje i izgradnja bezbednosnog okruženja za sve zajednice, a kako je proces odmicao, intencija je bila da se obaveze međunarodnih institucija prenesu na domaće institucije i da one budu samostalne – objasnio je general.
Pandurević smatra da je srpska strana u prethodnim decenijama pravila greške u tumačenju pojedinih dokumenata, dok su kasniji sporazumi dodatno promenili položaj Srbije.
– Mislim da smo mi takođe, naša strana, pogrešno tumačili pojedine delove Rezolucije 1244, posebno Vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova. Rezolucijom 1244 smo formalno imali napisano da se štite suverenitet i integritet SRJ i drugih zemalja u regionu. Međutim, Briselskim sporazumom, koji je odmakao u tim pregovorima, izgubili smo suverenitet, a Ohridskim sporazumom, ako ga primenimo i prihvatimo, izgubićemo integritet. Prema tome, situacija je veoma teška – rekao je on.
Kako je naglasio, problem za Srbe, prema njegovom mišljenju, danas ne dolazi od običnih građana albanske nacionalnosti, već od institucija Prištine.
– Srbi su ugroženi, ne od strane komšija Albanaca, nego od strane institucija kosovske države koju su oni formirali. I ne može KFOR sada da sprečava kretanje po putevima. Sloboda kretanja postoji, ali kako će kosovsku policiju da spreči da ona uhapsi nekog Srbina? Jer svi na Zapadu vole primenu zakona, primenu ustava, tobože kriminal mora da se sprečava. A mi smo odavde, iz Beograda, zaboravili i na tablice i na dinar i na mnogo toga. Predali smo policiju, predali smo pravni sistem, predali smo sve. Školstvo i zdravstvo je ostalo, ali ni ono nikada neće biti potpuno u nadležnosti Srbije. Biće finansirano i programski usmeravano, ali sve u okviru ustava i zakona Kosova, kako piše u tim sporazumima – naveo je Pandurević.
KFOR nema poverenje srpske zajednice
Nikola Vujinović smatra da je jedan od ključnih problema to što KFOR, prema njegovim rečima, više nema poverenje srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, dok ostaje nejasno na osnovu čega međunarodne snage procenjuju da je bezbednosna situacija stabilna.
– KFOR nema poverenje srpske zajednice na Kosovu i Metohiji. Prosto je pokazano u poslednjih 27 godina da su oni, upravo ovo što je general rekao, došli tu kako bi sprečili srpsku vojsku i policiju da se vrate na Kosovo i Metohiju. Srpska zajednica je tu, nažalost, kolateralna šteta takvog stava KFOR-a. Problem sa celom ovom pričom jeste činjenica da mi ne znamo na koji način KFOR i gospodin Ulutaš utvrđuju da li je bezbednost bolja ili nije. U toj metodologiji mora da postoji određeni razgovor sa zajednicama. On mora da razgovara sa svim zajednicama, uključujući albansku, srpsku, romsku, egipćansku i druge, kako bi od njih čuo njihov stav o bezbednosti. To ovog puta nije bilo – rekao je Vujinović.
On smatra da smanjenje broja pripadnika KFOR-a treba posmatrati i u širem kontekstu promena unutar NATO-a.
– KFOR je deo NATO-a i gospodin Rute je prava adresa za razgovor, zato što NATO vrši svoja prestrukturiranja širom Evrope. Kosovo se više ne smatra mestom sa kojeg srpska država preti da će ga zauzeti i samim tim KFOR smatra da je njegov zadatak ispunjen. Ali problem su institucije takozvanog Kosova. Gospodin Kurti gradi svoju političku opciju na nasilju nad jednom zajednicom, a problem je što su te institucije izgradili međunarodni sponzori. Ti sponzori sede u Berlinu, Vašingtonu, Parizu i drugim državama koje su sponzorisale takvu politiku. One čine i KFOR. Ne možete očekivati da neko ko sponzoriše određenu nezavisnost i čiji integritet zavisi od toga da li će te institucije biti uspešne sada odjednom promeni mišljenje i kaže: „To nije kako treba“. To je veliki problem – istakao je stručnjak za bezbednost.
Vujinović smatra da je posebno problematično to što, kako kaže, međunarodna zajednica nije neutralni posrednik između Beograda i Prištine.
– Mi smo pokušavali da poslednjih 30 godina taj problem rešimo kroz konstantne pregovore, gde smo bili popustljivi. Zajednica srpskih opština je trebalo da bude okvir koji će neke od ovih problema da reši i napravi prelaz ka toj nekoj kosovskoj državnosti, ali tako da srpska zajednica ne bude objekat nečijeg nasilja. Kada se to nije desilo, kada Prvi briselski sporazum nije u svojoj punoći ispunjen, vi ne možete dalje, ili ste morali da imate alternativu šta ćete da radite. Meni je veoma problematično što se za pomoć obraćate posrednicima koji nisu posrednici. Međunarodna zajednica na Kosovu i Metohiji nije posrednik između srpske i albanske strane. Ona je na albanskoj strani i sada samo pregovaramo sa njima šta treba da damo ili dobijemo da bismo im ispunili ono što oni traže. To je veliki problem. Moramo paradigmatski drugačije da pristupimo tome ako želimo da u konačnici sprečimo da se dese novi slučajevi Rašković i slični događaji – rekao je Vujinović.
„Ne može jedna reka da bude samo naša stvar“
Pandurević je ocenio i da se smanjenje prisustva KFOR-a ne može posmatrati izolovano od šireg odnosa NATO-a prema regionu, dok je Vujinović govorio i o pitanju Ibra i najavama koje su izazvale reakcije u javnosti.
Pandurević je, komentarišući činjenicu da je na čelu KFOR-a turski general, ukazao na širi međunarodni kontekst.
– Rezolucija 1244 kaže da dolaze bezbednosne snage pod pokroviteljstvom UN u liku KFOR-a, odnosno NATO-a. NATO zemlje, NATO generali i komandanti NATO snaga na Kosovu i Metohiji. Prema tome, izveštaj Ulutaša stigao je Ruteu u Brisel pre nego što je nama stigao u Beograd. On je odobren u Briselu i Ulutaš to nije sam procenio i tako kazao. Gledajući njihov mandat i Rezoluciju 1244, njihova procena da im je potrebno 3.500 ljudi za njihovo viđenje mandata njima je sasvim dovoljna, a naše viđenje je drugačije – rekao je Pandurević
On je dodao da se Srbija danas suočava sa veoma teškim zadatkom i da je kosovsko pitanje tokom decenija postalo sve komplikovanije.
– Moramo da budemo svesni toga da je ime Kosovo i Metohija nekada bilo, pa je bilo SAP Kosovo, pa Kosovo i Metohija, a sada je opet Kosovo. Ako smo prihvatili da u Briselskom sporazumu stoji Kosovo, u Rezoluciji 1244 Kosovo, u Ohridskom sporazumu Kosovo, a Metohije nema nigde, dajmo da budemo realni. Ova vlast je dobila najteži zadatak, da posle stotinu godina rešava kosovski problem koji su drugi gurnuli toliko duboko da ga je sada gotovo nemoguće rešiti u smislu potpunog integriteta i suvereniteta Srbije i života ljudi na Kosovu i Metohiji – rekao je general.
Prema Vujinovićevim rečima, izjava o promeni toka Ibra možda nije ni bila namenjena tome da se takav potez zaista sprovede, već da posluži kao upozorenje Prištini.
– Mislim da je to bilo izrečeno bez želje da se bilo šta od toga postigne, osim upozorenja, u nadi da će to upozorenje izazvati neku vrstu uzdržavanja Albina Kurtija. To se nije dogodilo, već smo mi opet počeli da dobijamo velike kritike zbog načina na koji se ponašamo. I tu se vraćamo na ono što je naš problem već 27 godina – konstantno upadamo u istu zamku, a to je da se menjaju teze i da se sve ono što mi učinimo opravdava onim što je ranije učinjeno prema nama. I to ne samo poslednjih 27 godina, već od početka ratova za jugoslovensko nasleđe – zaključio je Vujinović.
Kurir
