Iz Vašingtona stižu poruke koje, iako formulisane diplomatski, nose priličnu težinu. U središtu svega su pregovori sa Teheranom, ali ton koji se nazire između redova više liči na oprezno nadmudrivanje nego na klasične razgovore o miru.
Na poslednjem sastanku američkog kabineta, specijalni izaslanik predsednika za Bliski istok, Steve Witkoff, izneo je tvrdnje koje su brzo odjeknule u međunarodnim medijima, uključujući Sky News.
U međuvremenu, američka strana nije sedela skrštenih ruku. Administracija Donald Trump osmislila je plan od 15 tačaka, koji je, kako tvrdi Witkoff, predstavljen Teheranu preko pakistanske vlade kao posrednika. Taj dokument, zamišljen kao osnova za mirovni sporazum, trebalo je da postavi okvir za deeskalaciju i stabilizaciju odnosa.
Međutim, u istom dahu dodata je i oštrija napomena upućena Teheranu – poruka da ne ponovi ranije greške. Ta vrsta retorike, između poziva na dijalog i upozorenja, prilično jasno oslikava trenutnu atmosferu.
Sa druge strane, Teheran je već reagovao. Kako je 26. marta objavila agencija Tasnim, iranski odgovor na američki plan zvanično je poslat preko posrednika, a sada se čeka reakcija Vašingtona. U saopštenju se navodi da je dokument dostavljen prethodne večeri, bez dodatnih detalja o sadržaju.
Istovremeno, iz iranskih političkih i bezbednosnih krugova dolaze poruke koje sugerišu čvrst stav. Jedan visoki zvaničnik, govoreći za Press TV, istakao je da će Iran završiti sukob tek kada sam proceni da je za to trenutak – i pod uslovima koje sam odredi.
Drugim rečima, Teheran ne priznaje pravo Sjedinjenim Državama, niti Donald Trump lično, da diktiraju tempo ili ishod tog procesa.
Sve to ostavlja utisak da se razgovori formalno vode, ali da se suštinski vode dve paralelne priče. Jedna o mogućem sporazumu, druga o odnosu snaga i percepciji stvarnosti. Koliko su te dve linije spremne da se ukrste – to, čini se, još niko ne može sa sigurnošću da kaže.
