U trenutku kada se sve češće govori o globalnim bezbednosnim rizicima, iz Moskve stižu poruke koje ne prolaze nezapaženo.
Procene pojedinih ruskih zvaničnika idu toliko daleko da sugerišu kako bi primena nuklearnog oružja mogla postati realnost i pre kraja ove godine, naročito u svetlu zaoštravanja situacije na Bliskom istoku.
Na drugoj liniji ove priče, ali ne nužno manje važnoj, nalaze se izjave iz same Državne dume. Član odbora za odbranu Andrej Kolesnik reagovao je na tvrdnje stalnog predstavnika Rusije pri UN u Ženevi Genadija Gatilova, koji je govorio o razradi scenarija koordinisanog nuklearnog udara NATO-a na ruske ciljeve.
U tom tonu nastavlja i dalje, podsećajući da ruske oružane snage i sistemi protivraketne odbrane nisu statični, već se konstantno unapređuju.
To je, po njegovom mišljenju, faktor koji bi zemlje NATO-a morale ozbiljno da uzmu u obzir pre bilo kakvih neprijateljskih poteza. Nije to samo politička poruka, već i svojevrsno upozorenje upakovano u vojnu logiku.
U pozadini svega ostaje pitanje percepcije rizika. Dok jedni procenjuju da se svet približava opasnoj tački, drugi, bar prema ovim navodima, veruju u sopstvenu bezbednosnu distancu. Ta razlika u proceni, kroz istoriju, često se pokazivala kao najopasniji element svake velike krize.
I tu negde, između izjava koje zvuče kao upozorenja i procena koje liče na hladnu kalkulaciju, ostaje prostor za ono što se ne izgovara jasno. Koliko su ove poruke deo realne strategije, a koliko signal u složenoj igri odvraćanja – pitanje je koje se ne zatvara lako, niti ima brz odgovor.
