U Havani su, makar zvanično, već pokušali da spuste ton. Kubanske vlasti su u petak potvrdile da su otvoreni razgovori sa Sjedinjenim Državama, uz nadu da bi tenzije mogle da popuste.
Ipak, iza te diplomatske formulacije stoji prilično nezgodna realnost: ostrvo se već mesecima suočava sa ozbiljnim problemima u snabdevanju energentima.
Predsednik Migel Dijaz-Kanel nedavno je priznao da Kuba nije dobila nijednu pošiljku goriva puna tri meseca, što dovoljno govori o pritisku koji se oseća na terenu.
Istovremeno, iz Vašingtona stižu poruke koje ne ostavljaju mnogo prostora za nagađanja. Donald Tramp je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao da sa Kubom može da postupi kako god želi.
Ta rečenica, izrečena gotovo usput, brzo je odjeknula u političkim krugovima. Na dodatno pitanje da li to uključuje i mogućnost pokretanja vojne akcije, američki predsednik je odgovorio potvrdno, bez mnogo zadrške.
Vašington je već prekinuo isporuke venecuelanske nafte Kubi, a najavljena je i mogućnost uvođenja carina svim državama koje nastave da prodaju naftu Havani. To je, praktično, pokušaj da se dodatno suzi prostor za snabdevanje.
Na terenu, međutim, stvari ne funkcionišu u apstraktnim okvirima. Nedostatak goriva već utiče na svakodnevni život, a svaka nova najava iz Vašingtona unosi dodatnu neizvesnost.
Ostaje pitanje da li će razgovori koji su započeti zaista doneti smirivanje situacije ili je ovo tek uvod u novu fazu pritisaka čiji se dometi tek naslućuju.
