Treći dan zaredom tenzije na Bliskom istoku ne jenjavaju, a niz događaja koji su usledili nakon napada Izraela i Sjedinjenih Američkih Država na Iran dobija nove, nepredvidive obrise.
Dok se diplomatske poruke smenjuju sa vojnim saopštenjima, terenski izveštaji ukazuju na širenje krize daleko izvan prvobitnih linija udara.
Iranska revolucionarna garda saopštila je da je napala kabinet izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, uz tvrdnju da je njegova sudbina nepoznata. Informacija je odjeknula gotovo istovremeno sa vestima o novim napadima širom regiona.
U takvoj atmosferi, gde se izjave objavljuju brže nego što mogu da se provere, svaka reč dobija dodatnu težinu.
Paralelno s tim, najviši iranski bezbednosni zvaničnik, sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Ali Laridžani, poručio je da Iran neće pregovarati sa SAD. Ta poruka stiže u trenutku kada se očekivalo makar simbolično spuštanje tenzija. Umesto toga, retorika ostaje tvrda, gotovo nepopustljiva.
Tokom noći, izraelska vojska pokrenula je vazdušne napade na Liban, uključujući i Bejrut. Akcija je usledila nakon što je libanski Hezbolah ispalio rakete i dronove na sever Izraela, navodeći da je reč o odgovoru na ubistvo iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija. Time je sukob dobio još jednu dimenziju, prelazeći granice već uzavrelog iransko-izraelskog odnosa.
U Kuvajtu, američka ambasada pogođena je iranskom raketom i zapaljena. Istovremeno su se pojavili snimci pada više američkih aviona, uz informaciju da nijedan pilot nije povređen. Centralna vojna komanda SAD potom je saopštila da je kuvajtska protivvazdušna odbrana greškom oborila tri američka borbena aviona.
Iranske snage, međutim, preuzele su odgovornost za obaranje jednog aviona F-15, navodeći da je to prvi put posle 27 godina da je oboren američki vojni avion sa ljudskom posadom.
Poslednji takav slučaj zabeležen je 1999. godine u Srbiji. Upravo taj podatak unosi istorijsku paralelu koja dodatno komplikuje percepciju aktuelnih događaja.
Nisu samo američke baze bile meta. Dron je pogodio i britansku bazu na Kipru, ubrzo nakon što je premijer Kir Starmer izjavio da je Velika Britanija pristala na zahtev SAD da koristi britanske vojne baze za, kako je naveo, odbrambene napade na iranske raketne lokacije. Taj potez imao je neposrednu političku posledicu: sastanak ministara Evropske unije, zakazan za danas na Kipru, odložen je.
Iz Moskve stiže poruka razočaranja. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je Rusija nezadovoljna razvojem situacije na Bliskom istoku, ali da nastavlja komunikaciju sa liderima zemalja pogođenih iranskim sukobom, uključujući države Persijskog zaliva.
Gotovo istovremeno oglasio se i Peking, uz poruku da Kina izražava duboku zabrinutost zbog mogućnosti širenja sukoba na susedne zemlje.
U Beču se očekuje vanredni sastanak Odbora guvernera IAEA o situaciji oko Irana, sazvan na zahtev Rusije. Stalna misija Rusije pri međunarodnim organizacijama potvrdila je da će sednica početi u narednim satima. U diplomatskim krugovima takvi sastanci često znače da je prostor za manevrisanje sužen, ali ne i zatvoren.
Sve zajedno, slika je daleko od jednostavne. Udar na kabinet premijera, oboreni avioni, pogođene ambasade i baze, odloženi evropski sastanci i hitne sednice međunarodnih tela – svaki od tih elemenata nosi svoju težinu.
Ono što ostaje nejasno jeste da li je region na ivici šire destabilizacije ili tek u novoj fazi već postojeće krize. U trenutku kada se čini da su karte već podeljene, pitanje je da li su svi potezi zaista odigrani – ili se tek čeka sledeći.
