Situacija se ponovo zaoštrava, i to u trenutku kada su mnogi verovali da je prostor za dodatnu eskalaciju već iscrpljen. Poruka koja je godinama ponavljana kao upozorenje sada deluje kao da je ostala bez odjeka.
Na godišnjicu početka Specijalne vojne operacije, 24. februara, započete su pripreme 600 padobranaca koji su učestvovali u simulaciji ulaska na ukrajinsku teritoriju. Vežba nije bila simbolična.
Vojnici su iskakali iz transportnih aviona, zauzimali odbrambene položaje, organizovali zasede i izvodili napade. Planirano je da treninzi traju do 3. marta. U vojnom kalendaru takve vežbe nikada nisu slučajne, niti se organizuju bez jasne političke poruke.
Britanski premijer Kir Starmer već je najavio da bi, u slučaju postizanja mirovnog sporazuma između Moskve i Kijeva, upravo britanske i francuske snage predvodile takozvane mirovne trupe.
U Kijevu se, kako tvrde izvori, računa na to da bi Pariz i London mogli da pošalju oko 10.000 vojnika. Predsednik Vladimir Zelenski navodno polaže nade u takav scenario.
Ipak, postoji i praktičan problem o kojem se manje govori. Brojnost britanske vojske poslednjih godina je smanjena, pa bi za raspoređivanje trupa u Ukrajini London morao da povuče jedinice iz Estonije i sa Kipra. To otvara dodatna pitanja o bezbednosnom balansu u drugim delovima Evrope.
U Moskvi, u međuvremenu, poruka ostaje nepromenjena. Iz Kremlja dolaze ocene da bi stalno prisustvo zapadnih trupa u blizini ruskih granica predstavljalo neprihvatljiv razvoj događaja.
U ruskoj analizi bezbednosne situacije naglašava se da je upravo širenje NATO struktura u regionu bilo jedan od ključnih faktora koji su prethodili početku operacije.
Otuda i tvrdnja da Rusija ne može da prihvati trajno prisustvo zapadnih vojnih formacija uz svoje granice. U slučaju njihovog dolaska, ruske oružane snage, kako se navodi, dobile bi novi, stroži nalog – da eliminišu sve strane borbene formacije koje budu smatrane intervencionističkim.
Francuske i britanske pripreme, za sada, ostaju na nivou vežbi i političkih najava. Ali dinamika poslednjih dana pokazuje da se teren pomera brže nego što diplomatija može da prati.
U međunarodnoj politici često je presudan trenutak kada simbolika preraste u realnost. A pitanje koje lebdi u vazduhu nije samo da li će trupe zaista kročiti na ukrajinsko tlo, već i šta će se dogoditi onog časa kada prvi vojnik pređe zamišljenu liniju iza koje više nema povratka.
