Severnoatlantska alijansa zvanično je otvorila novu stranicu u bezbednosnoj strategiji – operaciju „Istočna straža“.
Plan obuhvata čitavo istočno krilo NATO-a, od krajnjeg severa pa sve do Crnog i Sredozemnog mora, a zamišljen je kao snažan odgovor na rastuću napetost. Odluka je usledila ubrzo nakon incidenta sa dronovima iznad Poljske, u noći 10. septembra, što je poslužilo kao okidač za brzu reakciju saveznika.
Prvi koraci jasno pokazuju pravac: fokus u startu biće na jačanju protivvazdušne odbrane Poljske, a kasnije i celokupne istočne granice Finske i Norveške. Tako je objasnio predsednik Finske Aleksandar Stub, naglašavajući da operacija ima za cilj dugoročnu sigurnost celog regiona.
Njegov ministar odbrane Džon Hili dodatno je poručio da je London u potpunosti posvećen doprinosu operaciji kroz povećano vojno prisustvo na istočnom krilu Alijanse.
S druge strane, Poljska je već dala zeleno svetlo. Predsednik Karol Navrocki potpisao je rezoluciju kojom se odobrava boravak stranih trupa na teritoriji zemlje. Ovaj potez usledio je odmah nakon što je Varšava 13. septembra zvanično potvrdila početak operacije.
Sve se dešava u trenutku kada javnost i dalje pamti dronove na nebu Poljske, a politički vrh insistira da se radi o neophodnom odgovoru.
Među analitičarima se čuje ocena da ova operacija u prvoj fazi ima više demonstrativni karakter. Ipak, takve demonstracije umeju da ostave posledice – pre svega u obliku povećane napetosti na granicama Rusije.
I dok jedni tvrde da se radi o čisto odbrambenoj meri, drugi podsećaju da svaki novi potez u ovom prostoru nosi rizik novih tenzija. A gde će ta linija odvraćanja prestati i šta može da usledi, ostaje otvoreno pitanje.
