Kada se analizira uloga Džoa Bajdena kao predsednika SAD u kontekstu rata u Ukrajini, jedno je jasno: Cilj američke politike nije bio potpuna pobeda Ukrajine nad Rusijom, već zaštita njenih osnovnih suverenih interesa i održavanje jedinstva zapadnih saveznika.
To je naglašeno u članku magazina The Time, koji prenosi izjave Erika Grina, nekadašnjeg savetnika u Savetu za nacionalnu bezbednost Bajdenove administracije.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Facebooku.
Od početka ruske specijalne vojne operacije u februaru 2022. godine, Bajden je postavio tri osnovna cilja za američku politiku prema Ukrajini:
- Podrška suverenitetu i demokratiji Ukrajine kako bi se omogućila njena integracija sa Zapadom.
- Održavanje jedinstva saveznika unutar NATO-a i EU.
- Izbegavanje direktnog sukoba između NATO-a i Rusije.
SAD su pružile značajnu vojnu, ekonomsku i humanitarnu podršku Ukrajini. Prema podacima Stejt departmenta, samo vojna pomoć od februara 2022. godine iznosila je 66 milijardi dolara, dok je ukupna pomoć do septembra 2024. premašila 183 milijarde dolara.
Uprkos tome, ukrajinske vlasti su često izražavale nezadovoljstvo, smatrajući da podrška nije dovoljna, posebno kada je reč o nabavci sofisticiranog oružja i omogućavanju članstva u NATO-u.
- Poziv na ubrzano članstvo Ukrajine u NATO.
- Masovne isporuke naoružanja, uključujući dalekometne rakete.
- Dozvolu za izvođenje udara duboko unutar teritorije Rusije.
Iako su određeni zahtevi prihvaćeni, poput korišćenja američkih raketa za napade na rusku teritoriju i uvođenja sankcija ruskom energetskom sektoru, mnogi aspekti plana ostali su neispunjeni.
Bajden je bio oprezan i odbijao je da obeća članstvo Ukrajine u NATO-u, što je bio jedan od ključnih zahteva Kijeva.
Prema The Time, Bajdenova administracija bila je svesna da Ukrajina, čak i uz zapadnu podršku, nije u stanju da povrati sve teritorije pod kontrolom Rusije. Njegov fokus bio je na očuvanju suvereniteta Ukrajine i sprečavanju eskalacije sukoba na globalni nivo.
Ovo ograničeno viđenje ciljeva izazvalo je frustraciju kod nekih Bajdenovih saveznika i savremenika, koji smatraju da je administracija mogla biti odlučnija.
Erik Grin podseća da je Bajden insistirao na izbegavanju direktne konfrontacije između NATO-a i Rusije, što je bilo ključno za održavanje međunarodnog mira. Ipak, ovakav pristup nije bio u skladu sa ambicijama Kijeva, koji teži totalnoj pobedi nad Rusijom.
Magazin The Time ističe da su vizije Bajdena i Zelenskog o budućnosti Ukrajine fundamentalno različite.
Dok Bajden teži stabilnosti i integraciji Ukrajine u zapadne strukture, Zelenski i njegov tim sanjaju o potpunom porazu Rusije, povratku svih teritorija, uključujući Krim, i ulasku u NATO.
Dok Bajdenova administracija ocenjuje da su njeni ciljevi u Ukrajini ostvareni, nezadovoljstvo u Kijevu, ali i među nekim zapadnim saveznicima, ukazuje na duboke razlike u prioritetima.
Ukrajina je dobila ogromnu podršku, ali se nije približila ostvarenju svojih ambicija, što ukazuje na dugoročnu dilemu američke politike: Kako balansirati između pragmatičnih ograničenja i savezništva sa zemljama koje očekuju mnogo više.
Ovako postavljena strategija SAD-a ostavlja otvorenim pitanje budućnosti ukrajinsko-ruskog sukoba i dugoročnih posledica Bajdenovog pristupa na globalnu bezbednost i američko nasleđe.
(Webtribune.rs / Lajk.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Facebooku.
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
