Predsednik Vučić dočekao Milana Kneževića u kući svog dede, on je sedeo za trpezarijskim stolom sa Miloradom Dodikom i Kneževićem, kao i Milunom Žogovićem.
– Za mene je ovo veliki dan, videli ste koliko je desetine i desetine komšija i prijatelja došlo, uglavnom Bošnjaka, muslimana, Srba naravno, ono što ih ima ovde malo. Od pola 7, 7, ćemo da ugostimo sve, pa i do sada smo sve ugostili, primili dole, i ja sam razgovarao sa njima. Šerif je komšija prvi tu, pa se on prihvatio i uloge domaćina. I moji, Vanja i Roman, naravno, to je moja porodica, familija, i oni tu pomažu. Došao je i mali Nikola iz grada, evo, on je isto, on je sad u Gradiški, on je izbegao, čitava porodica je došla ovde zbog naše kuće. Inače, ovde su naše ove dve kuće, neko im je rekao od domaćih Hrvata, to su bile prve dve spaljene kuće. Prve dve spaljene i srušene, onda su sve druge: i Vučića kuće, i Kadijevića kuće, i Lukića kuće, i Stanića kuće, i Čavića kuće, i sve druge.- Tako da, neko im je tačno po redu rekao kako da sve najuglednije kuće Srba ruše, a onda sve više nije bilo reda. To je bila neka vukovarska, neka bojna njihova, koja se vraćala posle Vukovara, i to su uradili. Evo, mi smo ovo obnovili sad, sve se promenilo. Nekada su ovde živeli samo Srbi, sad žive gotovo samo Bošnjaci. Ima takvih mesta i na drugoj strani, da budem iskren, ali ja sam srećan što smo mi zadržali, kao porodica, prijateljske odnose sa svim komšijama – istakao je predsednik i dodao:
– Meni je mnogo drago što sam danas bio u Novom Selu, u Srpskom Kupresu, što sam bio u Šipovu, u Janju, što ćemo nešto malo da pomognemo tim sredinama. Drago mi je što vidim borbenost u očima tih ljudi, tih ljudi, želju da urade nešto, da izgrade. Što sam u porodici Ilić, u selu Vodica, video mlade ljude koji žele, pa čak ne kriju, i četvoro i petoro i šestoro dece, i da ostanu na selu, da se bore za svoj kraj, i to mi onako daje malo nade. A videćete koliko je to tužno kada, ako budete slučajno hteli da odete, ima naših grobova dosta, toliko mnogo da ćete da se zapitate kako je moguće da više nema Srba ovde. Naše groblje, posle katoličkog groblja dole u gradu i Sultanovićima, najveće groblje, ali nema više Srba. Šta da radite, mora da se živi, i zato sam i rekao: mi moramo da imamo jasnu, jedinstvenu nacionalnu strategiju. I ponoviću vam ono na čemu ću da insistiram i sutra, gde ću posebno da govorim, a to je da mi moramo između sebe da razgovaramo, da čuvamo mir, da nam napreduje ekonomija. Sada vreme radi u našu korist, ranije vreme je išlo protiv nas i radilo je u korist svih drugih – rekao je Vučić.
– Danas vreme radi u našu korist. Mi se najbrže razvijamo, mi najbrže napredujemo, vreme radi za nas. Moramo da budemo strpljivi, trpeljivi i pametni, ali moramo da imamo tvrde i čvrste nacionalne zahteve i interese. I sa gnušanjem odbacujem ideju koja je ponuđena srpskom narodu od lažnih patriota o policentričnom srpstvu. Tako su nam prodavali priču o konfederalnoj, o konfederalnoj Jugoslaviji koja će na najbolji način da zaštiti interese srpskog naroda, pa su nam pocepali Srbe na bog zna koliko država. E, tako bi sad i da nam narod pocepaju, i jezik da nam pocepaju, i da nigde ne bude srpskog jezika, da nigde ne bude srpske trobojke, već da svako ima neku svoju priču i neki svoj lokalni i partikularni grupni interes. To je jedna opaka i opasna priča koju su smislili neprijatelji srpskog naroda, razne agenture, a prihvatili ih lažni patrioti da bi mogli da opravdaju svoje antidržavno delovanje, pre svega u Srbiji, i antisrpsko u drugim delovima nekadašnje Jugoslavije. E, to je ono što sam ja hteo da vam kažem.
