Pred Specijalizovanim većima za Kosovo u Hagu nastavljeno je izricanje prvostepene presude bivšim liderima tzv. OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju, a sudija Čarls Smit izložio je nalaze sudskog veća o ratnim zločinima za koje su optuženi terete.
Kako je naveo, tužilaštvo tvrdi da su dela obuhvaćena optužnicom bila deo sistematskog i široko rasprostranjenog napada, kao i da su optuženi za njega znali.
„Tužilaštvo optužene tereti po četiri tačke optužnice za ratne zločine: protivzakonito ili proizvoljno hapšenje ili lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo. Po navodima tužilaštva, sve radnje izvršene su u kontekstu tzv. OVK i snaga Savezne Republike Jugoslavije. Tužilaštvo tvrdi da su dela činjena u bazama ili štabovima tzv. OVK. Optuženi su bili svesni da su žrtve bila lica koja nisu aktivno učestvovala u borbama“, rekao je Smit.
On je istakao i da je postupak vođen u atmosferi pritisaka na svedoke.
„Nekoliko svedoka povuklo je svoje izjave, lagalo panel i ponavljalo napamet naučene rečenice. Neki svedoci su se plašili zbog bojazni za sopstvenu bezbednost. Činjenica da panel može da donese presudu svedoči o njihovoj hrabrosti i odlučnosti. Zbog zastrašivanja svedoka primenjene su mere radi zaštite pojedinaca“, rekao je sudija.
Govoreći o optužbama za zločine protiv čovečnosti, Smit je naveo da sudsko veće nije utvrdilo da je tužilaštvo dokazalo pojedine navode iz optužnice.
„Panel se nije uverio da žrtve predstavljaju civilne žrtve, pa stoga nije zaključio da je tužilaštvo dokazalo da su počinjena krivična dela progona, mučenja, drugih nehumanih postupaka, ubistva i prisilnog nestanka lica kao zločini protiv čovečnosti“, rekao je Smit.
Istovremeno, sudsko veće zaključilo je da je od kraja marta 1998. do 20. juna 1999. na Kosovu postojao nemeđunarodni oružani sukob između tzv. OVK i Savezne Republike Jugoslavije, kao i da su žrtve uživale zaštitu međunarodnog humanitarnog prava.
Prelazeći na tačku optužnice koja se odnosi na protivpravno lišavanje slobode, sudija je rekao da je panel utvrdio da su pripadnici tzv. OVK proizvoljno pritvorili najmanje 385 osoba.
„Panel je zaključio da su pripadnici tzv. OVK proizvoljno lišili slobode najmanje 385 lica i držali ih u brojnim zatvoreničkim objektima pod kontrolom tzv. OVK u 14 opština na Kosovu i na dve lokacije na severu Albanije“, naveo je Smit.
Prema njegovim rečima, žrtve su hapšene u svojim domovima i na putevima, odvođene u pritvorske objekte, premlaćivane, zastrašivane i optuživane da su srpski špijuni ili izdajnici.
„Mnogi su bili u lancima i sa vezanim rukama, dok su drugi držani pod pretnjom oružjem. Jedan svedok ispričao je da su ga doveli u štalu, gde su lica bila vezana lancima kao životinje“, rekao je sudija.
Smit je naglasio da nije bilo dokaza da su žrtve zaista bile špijuni ili da su učestvovale u aktivnostima koje bi opravdale njihovo pritvaranje.
„Među zatvorenicima su u nekim slučajevima bile žene i deca. Žrtve su držane u zatočeništvu na osnovu glasina da su srpski kolaboracionisti zbog navodnog špijuniranja ili kontakata sa srpskom policijom ili vojskom. Nema dokaza da su zaista bili špijuni ili izdajnici“, rekao je Smit.
Sudija je dodao da su zatočenici bili lišeni osnovnih prava koja im pripadaju prema međunarodnom humanitarnom pravu.
„Panel je zaključio da su pripadnici tzv. OVK, čak i kada su lične razmirice bile uzrok hapšenja, lica zatvarali na duže vreme. U nekim slučajevima žrtve su i ubijane. Tokom zatočeništva zatvorenicima nisu pružene osnovne garancije koje im pripadaju prema međunarodnom humanitarnom pravu“, naveo je Smit.
On je zaključio da su između aprila 1998. i juna 1999. godine pripadnici tzv. OVK u 14 opština na Kosovu umišljajno protivpravno pritvarali lica.
„Panel je iz tih razloga zaključio da je ratni zločin dokazan“, rekao je sudija Smit.
